G A L E R I J A  
S A V R E M E N E 
L I K O V N E
U M E T N O S T I
N I Š
2019
G A L E R I J A   S A V R E M E N E   U M E T N O S T I  
K e j  K o l a  s r p s k i h  s e s t a r a  1 / I I
1 8 0 0 0  N i š
S r b i j a
T e l .   + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 :   5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA 
O  S  T  A  L I
M  E  D  I  J  I
Velika sala Oficirskog doma
Orlovića Pavla bb
radno vreme: svakog radnog dana i subotom od 10 do 20 sati
AKTUELNA SRPSKA GRAFIČKA SCENA.

Izložbu čine  dela 43 umetnika iz različitih gradova. Širok je generacijski raspon zastupljenih umetnika - od etabliranih autora starije i srednje generacije do predstavnika mlade generacije.

Izložba je revijalnog karaktera sa evidentnim programskim, tematskim i stilskim razlikama. Umetnici osluškuju puls čoveka, sveta, prirode, civilizacije, tradicije...komentarišu postojeće ili naslućuju buduće.  Svaki autor kreće se lično odabranom stazom likovnih izraza potvrđujući da je pluralizam stilova konstanta našeg vremena. Većina umetnika opredenjuje se za praksu unutar klasičnog poimanja grafike bez obzira da li je ona ostvarena primenom starih grafičkih tehnika (drvorez, linorez, akvatinta, bakropis, mecotinta...) ili korišćenjem novijih tehničkih mogućnosti koje je donelo vreme kompjuterizacije i digitalizacije. Drugi idu putem takozvane ambijentalizacije grafike odnosno ukazuju na mogućnost primene štampe u drugim medijima i materijalima. 

Izložba se svakako može doživeti i kao zbirka različitih misli, osećanja i poruka saopštenih po zakonitostima sadejstva individualnih likovnih poetika i univezralne estetike.

Neki od zastupljeni umetnika su: Velizar Krstić, Branimir Karanović, Biljana Vuković, Ranka Lučić Janković, Aleksandar Mladenović Leka, Dimitrije Pecić, Branko Raković, Ljiljana Stojanović Zoran Dimovski, Vladimir Veljašević, Dragan Momiov, Daniela Fulgosi, Miško Pavlović, Žarko Smiljanić, Nikola Velicki, Žolt Kovač, Bojan Otašević, Anica Radošević, Slobodan Radojković, Branko Nikolov, Franc Curk, Ljubiša Brković, Ivana Stanković, Milica Antonijević, Vladimir Milanović, Aleksandar Dević, Bojan Živić, Milena Maksimović, Tamara Pajković,  Marija Anđelković...Izložba s jedne strane potvrđuje demokratičnost nacionalne grafičke scene i njenu uklopljenost u globalna kretanja, a s druge strane ilustruje i neke osobenosti proistekle iz lično doživljenih, tumačenih i likovno interpretiranih karakteristika vlastite sredine.

Autor izložbe je muzejski savetnik Milica Todorović. Izložba je tokom septembra 2018. realizovana u Sofiji, u galeriji „Akademija“ pri Nacionalnoj umetničkoj akademiji, gde je izazvala značajnu pažnju medija i javnosti.

Za GSLU Niš
Milica Todorović
„DIZAJN IZ DOBA JUGE - LIČNA SEĆANjA predstavlja autorsku izložbu i istraživanje istorije dizajna na jugoslovenskom kulturnom prostoru, koja teži da reinterpretira glavne postulate dizajna u vremenu socijalizma i industrijskog preporoda, stvaranja potrošačkog društva i duha kolektivizma od 1950-1980. godina, sa namerom da ukaže na uspešne primere dobrog dizajna i osvetli njihove autore.

Cilj ove izložbe jeste da se kroz jugoslovenske primere dobrog dizajna umreže pojedinci koji takve predmete čuvaju, kako fizički, tako i u svojim sećanjima, te da se oblikovanje osmotri iz ugla nekadašnje svakodnevice, a zaključci predstave isključivo predmetima iz privatnog vlasništva trideset čuvara sećanja. Kako se tokom poslednje decenije uviđaju reference jugoslovenskog dizajna i u radovima savremenih dizajnera, posebno u domenu grafičkog i industrijskog dizajna, izložba je dodatno upotpunjena redizajniranim plakatima makedonskog grafičkog dizajnera Zorana Kardula.

Sam razvoj dizajna u Jugoslaviji nije moguće razumeti bez šireg sagledavanja promena koje su se na našim prostorima dešavale nakon 1948. godine... Međutim, direktnije društvene promene uticale su na afirmisanje dizajna, a to se pre svega ogleda u institucionalizaciji pojma primenjene umetnosti i dizajna osnivanjem akademija za primenjenu umetnost u Beogradu (1948) i Zagrebu (1948-1954), osnivanjem republičkih i saveznih udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti pedesetih goodina, otvaranjem Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu (1950), osnivanjem prve srednje škole za dizajn u Beogradu (1963), osnivanjem Dizajn Centra u Beogradu (1972), te organizovanjem značajnih izložbi: Zagrebačko trijenale (Zagreb, 1955), Umetnost i industrija (Beograd, 1955), Stan za naše prilike (Ljubljana, 1956), Porodica i domaćinstvo (Zagrebački Velesajam, 1957-1960), Umetnost u indystriji (Beograd, 1961), Industrijsko oblikovanje (Beograd, 1962), itd.“

Izložba je podeljena u nekoliko segmenata: Dizajneri, Kiosk K-67, Logotipi, Supermarket, Velesajam, Turizam, Detinjstvo, Domaćinstvo, Kultura, Moda, Uradi sam, Tehnika i Uređenje doma, a svi predmeti propraćeni su ličnim sećanjima njihovih vlasnika.
Autor izložbe je istoričar umetnosti Julija Bašić, osnivač i koordinator udruženja građana Art District iz Požerevca.

Publika u Nišu će ovu izložbu moći da poseti do 23. aprila u izložbenoj sali u Oficirskom domu.
J A V N I  K O N K U R S

ZA IZLAGANjE TOKOM 2020. GODINE
U IZLOŽBENIM PROSTORIMA
‘80 i ‘90 danas - The Rhythm Divine

Izložba ‘80 i ‘90 danas - The Rhythm Divine predstavlja jedan od mogućih izbora radova umetnika koji su prihvatili načela postmodernizma (generacije ‘80 i ‘90 ali i određeni broj umetnika koji su se na umetničkoj sceni Srbije pojavili ‘70 godina 20. veka).  Radovi predstavljeni na izložbi datiraju iz perioda od ‘80 do danas, te se “danas” u naslovu izložbe istovremeno odnosi i na recentnu produkciju navedenih umetnika i na današnju recepciju njihovih umetničkih dela nastalih tokom ‘80 i ‘90 godina.
U želji da novoj, mladoj publici predstavimo različite načine iščitavanja umetničkog dela na primerima  savremene produkcije, krećemo od ritma kao jednog od ključnih pojmova za razumevanje ne samo umetnosti (i ne samo vizuelne, već i književnosti, muzike, baleta, pozorišta i filma), nego i celokupnog mikro i makro univerzuma i života u njima. U vizuelnim umetnostima možemo govoriti o ritmu boje, linija, površina, oblika, ritmu punog i praznog ali ga prepoznajemo i u inkorporaciji i iščitavanju koncepta (ideje) i u realizaciji (ritam poteza). Ritam predstavlja nit koja celini elemenata kompozicije daje dinamiku. Kao izvesna pravilnost u ponavljanju, ritam određuje tempo naše percepcije umetničkog rada.
Koncept izložbe (pitanje ritma u vizuelnom i konceptualnom iščitavanju umetničkog dela) ne treba shvatiti kao “ulaznicu” koju publika dobije i onda u svim izloženim delima teži da prepozna isključivo dobijeni “zadatak”, jer je svako umetničko delo mnogo više od onoga šta nam bilo koji koncept može predočiti. Koncept treba shvatiti samo okvirno, kao jedan od mnogobrojnih mogućih vidova objedinjavanja inače autonomnih radova koji sadrže mnoštvo različitih vrednosti i nivoa značenja. 
U današnje vreme, kad je sve sintetizovano, “kompresovano”, jer jedino kao takvo može da odgovori brzini i velikoj količini informacija koju nam savremeni život nameće, mnogi će se pred nekim od ovih umetničkih dela naći kao pred zidom. Ostajuću u okvirima stručnosti, izložbom ‘80 i ‘90 danas - The Rhythm Divine ART-ZUM teži da razjasni, da olakša i približi percepciju umetnosti postmoderne, ali ne i da je banalizuje.

Ivona Fregl, istoričar umetnosti


Umetnici:
Aleksandar Rafajlović, Anica Vučetić, Darija Kačić, Dobrivoje Krgović, Đorđije Crnčević, Dragoslav Krnajski, Dušan Petrović, Igor Antić, Marija Dragojlović, Nina Todorović, Perica Donkov, Slobodan Kojić, Slobodanka Stupar, Srđan Apostolović, Vladimir i Milica Perić, Vladimir Ristivojević i Zdravko Joksimović.