G A L E R I J A   S A V R E M E N E   U M E T N O S T I  
K e j  K o l a  s r p s k i h  s e s t a r a  1 / I I
1 8 0 0 0  N i š
S r b i j a
T e l .   + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 :   5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
 
G A L E R I J A  
S A V R E M E N E 
L I K O V N E
U M E T N O S T I
N I Š
2019
I Z L O Z B E N I   P A V I L J O N
Otvaranje izložbe međunarodnog regionalnog umetničkog projekta PREPOZNAVANjE 4 je u sredu 20. marta 2019. sa početkom u 19 sati, u Paviljonu u Tvrđavi.

Stručno vođenje kroz izložbu održaće 21. marta u 12 sati autor projekta i koautor izložbe Biljana Grković /Umetnička galerija, Kruševac/

Izložba Prepoznavanje 4 sadrži radove šestoro umetnika: Jelene Rubil (Kruševac), Nine Galić (Kraljevo), Vesne Ilić Darijević (Čačak), Ivane Stanković (Niš), Jovane Vujanović (Podgorica) i Bogdana Aleksandrova (Vidin), koji su nastali i mišljeni u okviru četvrtog izdanja umetničkog regionalnog projekta, započetog rezidencijalnim programom održanim u Ribarskoj Banji i Kruševcu, 2017. godine. U kontekstu sopstvene umetničke prakse, samog projekta i mesta održavanja, umetnici  kroz svoje radove mapiraju različite fenomene ukupne društvene stvarnosti - od mesta pojedinca u savremenom svetu, odnosa prema prirodi, tehnologiji ali i drugima u aktuelnoj digitalnoj kulturi.    

Projekat Prepoznavanje je dugoročni umetnički projekat posvećen uspostavljanju partnerske saradnje između galerija/muzeja, kustosa i umetnika, u zajedničkom delovanju na prepoznavanju lokalnih umetničkih scena i veće vidljivosti savremene umetničke prakse u regionu. Projekat pospešuje mobilnost umetnika, kustosa, razmenu ideja i iskustava i ostvaruje višeslojne saradničke mreže. Projekat je započet 2004 godine a od 2014 godine pored realizacije zajedničkih izložbi podrazumeva i rezidencijalni boravak umetnika i kustosa.

Nosilac projekta je Umetnička galerija/Narodni muzej Kruševac a saradnici su: Galerija savremene likovne umetnosti Niš, Umetnička galerija „Nadežda Petrović“, Čačak, Narodni muzej Kraljevo (Srbija), Narodni muzej Crne Gore na Cetinju (Crna Gora), Umetnička galerija „Nikola Petrov“ Vidin (Bugarska). Povremeni saradnici projekta bile su srodne ustanove iz: Kumanova (Makedonija), Podgorice, Nikšića (Crna Gora), Sofije i Plovdiva (Bugarska).

Stručni tim čine istoričari umetnosti: Biljana Grković, Milica Todorović, Julka Marinković, Ljubiša Simović, Ljiljana Karadžić, Svilen Stefanov.

Projekat Prepoznavanje u kontinuitetu podržava Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, uz čiju pomoć se realizuje i ovogodišnji program.

Izložba Prepoznavanje 4 trajaće u Nišu do 7. aprila
Davne 2005. godine na inicijativu kustosa galerije na čelu sa dr. grafike Slobodanom Radojkovićem otpočeo je rad Grafičke radionice u zgradi Likovne kolonije Sićevo. Pomenute 2005. godine Galerija savremene likovne umetnosti Niš je obeležavala 100 godina od prvog okupljanja umetnika u Likovnoj koloniji u Sićevu. Stoga se činilo logično da u ovoj značajnoj godini otpočne sa radom radionica koja će činiti još jedan segment plodne aktivnosti naše ustanove. Do sada je u grafičkoj radionici stvaralo 87 umetnika iz Srbije, Bugarske, Grčke, Italije, Kanade, Belgije, Makedonije, Meksika i Poljske. Na izložbi su zastupljena dela poslednja dva saziva održana u proleće 2017. i 2018. godine.

U periodu od 29. maja do 4. juna 2017.  godine u prelepom ambijentu sela Sićeva u okviru Grafičke radionice okupilo se pet umetnika različite generaciske dobi i stilskih opredeljenja. Dolaskom u Sićevo zatekla ih je tužna vest da je Galerija savremene likovne umetnosti Niš ostala bez svog reprezantativnog galerijskog prostora gelerije „Srbija“. Bilo je teško nakon tog saznanja ostati u stvaralačkom duhu, ali zahvaljujući njihovoj profesionalnosti i željom za novim stvaralačkim dostignućima uspeli smo da realizujemo druženje. Umetnici su razmenjivali svoja iskustva vezana za grafičke tehnike i lične senzibilitete, uz rad na pripremi svojih ploča za štampu. Priroda je dodatno upotpunjavala radnu atmosferu i umetnicima pružala inspirativne trenutke. Obilazak same klisure i vidikovca nije ostavila ravnodušne grafičare, a Veliko Maričevski je svoje impresije trajno zabeležio na samom grafičkom listu. Kao vrsni poznavalac akvatinte minucioznim potezima uz simbolično kompozicisko rešenje samog predela sa klupom, dostiže nebesko prostranstvo dostupno samo pticama u letu. Marta Božik koja dolazi iz Poljske ekspresivnim potezima obojenim prolećnim tonovima u tehnici linoreza prenela je pogled na reku Nišavu iz ptičje perspektive. Sićevački vinogradi tek ozeleneli dominiraju između monumentalnih kršovitih brda pretočeni u serigrafije Ljubiše Brkovića, kao izdvojeni segmenti „vinov list“ i „grozd“ postaju zaštitni i prepoznatljiv simbol ovog malog seoceta starog vekovima. Mina Rakidžić zastaje pred svakom napuštenom kućom želeći da je trajno sačuva od propadanja i zaborava. Litografski listovi iz serije Maslačak-Haka kuće, zaustviće vreme od zaborava. Vladimir Milanović nastavlja istraživanje u svom duhu izvedenih u tehnici sitoštampe. Iako dve različite teme mrtva priroda i pejzaž, on razrađuje žanr mrtve prirode i pejzaža, uklapajući, kolažirajući konvencionalni repertoar predmeta na barokni način sa ready made objektima. Koristeći krupan raster, objedinjuje prizor ovakvog konstrukta vremena, dodajući popartistički karakter svojim grafikama.
Grafička radionica Sićevo 2018. trajala je u periodu od 28. maja do 3. juna. Učesnici su bili grafičari iz Niša, Novog Sada, Makedonije i Poljske. Njihov boravak u Sićevu ostaće u trajnom sećanju svih nas ne samo po radnoj atmosferi i sjajnim grafičkim listovima izvedenim u grafičkoj radionici već i po velikom angažovanju i brizi o malim napuštenim kućama koje su nam svakodnevnu seosku atmosferu činili još idiličnijom. Ti mladi ljudi prepuni ideja, elana za rad iskoristili su svaki trenutak vremena radeći raznovrsne tehnike duboke štampe uz neprestano razmenjivanje iskustava. Magija zvana grafika i ovoga puta je dominirala Sićevom pružajući čak i znatiželjnim posetiocima pravu sliku kako nastaje grafički list sa utisnutim emocijama svakog od njih.

Ana Vanušić suvom iglom opčinila je sve prisutne neprestano radeći na malim formatima cinkane ploče urezujući linije različitih debljina bogatih krošnji senzualnog izgleda. Jana Mitrovska mlada grafičarka iz Niša na kružnim formama cinkane ploče pažljivo postavlja ženski akt iz ptičje perspektive simbolično obavijen kockicama linearnog crteža. Bespomoćna ženska figura sklupčanog položaja simbolizuje zatvorenost i sputanost. Snežana Petrović Direrovskom preciznošću gradi bogate kompoziciske forme u čarobnoj tehnici mecotinte. Nadrealne scene povezuju prošlost i sadašnjost uvlače posmatrača u imaginarni san koji je kristalno jasno iscrtan. Henrik i Magda gosti iz Poljske sićevački pejzaž prevode u monumentalne linoreze. Impozantnost jednostavnih i ekspresivnih poteza, klasičan pejzaž prevode u simbol kroz koji jasno prepoznajemo brdo, stenoviti predeo nadomak igrališta, šumoviti pejzaž sela Sićeva. Viktor Semenpeev fragmente i forme razrađuje do potpunog asocijativnog crteža, bez naglašenih detalja i oblika.

Bogat raspon grafičkih tehnika, kao raznovrsnost stilskih opredeljenja karakterišu ova dva veoma pažljivo birana saziva grafičara, koji trenutno zauzimaju veoma visoko mesto u sveri savremene grafike. Njihova angažovanost i iskustva stečena na svedskim sajmovima i rezidencionalnim boravcima počev od Japana, Belgije, Poljske, Bugarske, Nemačke od velikog su značaja i za Grafičku radionicu Sićevo.

Sonja Vukašinović
„...Tako je jednom specifičnom postupnošću transformacije motiva umetnica definitivno prešla u oblast kosmologije, što joj je nudilo bezbroj mogućnosti plastičkog ritmovanja, igre… Ona neprestano stvara nove i nove varijante sferoidnog kretanja, prelamanja, treperenja, kruženja, linearnog zračenja…Tu su primordijalni univerzalni oblici optimističke spirale i lavirinta kao ezoteričnog pojma iracionalnosti i haosa. Ovi motivi se često nalaze u delima mnogih stvaralaca, pa i onih sa pomenute izložbe, ali su različiti načine interpretacije i postignuti nivoi plastičke i poetske ekspresije...
Ljiljana Stojanović u svim grafičkim tehnikama demonstrira veliko zanatsko umeće i izvođačku kreativnost u postignutoj lirskoj poetičnosti, uz adekvatnu ikoniku i vrhunski senzibilitet za grafičku materiju. U tome često veliki doprinos daje grafička podloga - otisak na ručno rađenom papiru koji ona, najčešće, sama izrađuje; njegova gustina, providnost, transparentnost kolorističkih čestica od različitih materija koje ubacuje u pulpu tokom procesa izrade. To je sastavni deo njene umešnosti, radoznalosti i maštovitosti pri stvaranju raznovrsnih i raznobojnih struktura papira koji postaje ravnopravan plastički elemenat u ekspresiji grafičke slike.“

                                 Ljiljana Slijepčević

Ljiljana Stojanović  rođena je 1955. godine u Ljubljani. Diplomirala na Odseku grafike Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu 1979. godine. Završila postdiplomske studije na Odseku grafike Fakulteta likovnih umetnosti 1982. godine u Beogradu. Član ULUSa od 1980. godine.Član ULUPUDSa od 2011. godine u zvanju istaknutog umetnika.
Dobitnik je brojnih nagrada od kojih su značajnije:
-  Nagrada za grafiku na XX likovnim susretima, Subotica; 1983.  1990.  - Zlatno pero Politikinog zabavnika na 33. Zlatnom peru Beograda; 1995.  1996. - Nagrada za grafiku na 37. Oktobarskom salonu, Beograd;  GK, Beograd; 1999. - Pohvala na Međunarodnoj izložbi EX LIBRIS-a 800 godina Hilandara, Beograd;  - Zlatna igla na 80. Prolećnoj izložbi ULUSa, Beograd; -  2002. - Mali Pečat Galerije Grafički kolektiv, Beograd;  2009.   2010. - I nagrada za crtež, Galerija 107, Zemun;  - Diploma na Trećem međunarodnom bijenalu  EX LIBRIS DUNAV  2010. Istorijski arhiv, Pančevo;  2011.-  Plaketa 43.majske izložbe  ULUPUDSa, Kreativna košnica, MPU, Beograd; 2012. I nagrada za  akvarel na 2.međunarodnom bijenalu akvarela, Galerija A, Beograd

Do sad je samostalno izlagala pedesetak  puta u Beogradu, Kragujevcu, Čačku,Tivtu,Ulcinju, Požarevcu, Inđiji, Jangon, /Mjanmar/ , od toga u Nišu dva puta /1986. i 2006.godine/.
Radovi se nalaze u zbirkama muzeja: Narodni muzej, Beograd; MSU, Beograd; Muzej grada Beograda, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad; Muzej grafike, Brunik, Italija; Nacionalni Muzej Jangon, Mjanmar: GSLU Niš; Narodni muzej, Kraljevo; Kabinet grafike JAZU, Zagreb; Narodni muzej, Požarevac, Savremena galerija, Zrenjanin... i mnogobrojnim privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu. 
IZLOŽBA LjILjANE STOJANOVIĆ „VIBRACIJE SVETLOSTI“

PAVILjION U TVRĐAVI 7- 26.maj

IZLOŽBA MILICE ANTONIJEVIĆ I DUŠANA NOVAKOVIĆA „PRVO I DRUGO STANjE DISANjA“



MILICA ANTONIJEVIĆ je rođena 1973. godine u Kraljevu. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu-odsek primenjena grafika, atelje Grafika i knjiga /1997./, a potom magistrirala na istom  Fakultetu / 2003./Član je ULUS-a od 1998.godine.Samostalno je izlagala 22 puta. Dobitnik je više nagrada za svoj rad od kojih su značajnije: Otkupna nagrada Ministarstva za kulturu RS, Mala grafika, Galerija Grafički kolektiv u Beogradu /2012./ ; Prve nagrade za grafiku na 9.EX- YU konkursu ,Galerija SKC ,Novi Beograd /2015./; Zlatne igle  na prolećnoj izložbi ULUS-a,Cvijeta Zuzorić, Beograd,/2017./ Trenutno je na doktorskim studijama  Fakulteta primenjenih umetnosti na studijskom programu primenjena umetnost i dizajn. Vanredni je profesor na Filološko- umetničkom fakultetu u Kragujevcu.  Niškoj publici je poznata kao učesnik Grafičke radionice Sićevo 2011.godine  i sa samostalnih izložbi  u Galeriji „ Art 55“/ 2012./  i „Salonu 77 „/2013./

Milica Antonijević svoj celokupni likovni opus formira razvijenim  likovnim jezikom  vezujući vlastiti idejni koncept za temu vode kao sudbine, simbola  života, trajanja, nestajanja  i novih početaka. Kombinujući  grafičke tehnike i podloge različite prirode na osoben, krajnje sofisticiran  način vizualizuje vlastita unutrašnja stanja. Iako njena dela poseduju neposrednost i lakoću u izrazu, iza njih stoji  pažljivo osmišljena priprema u kojoj metafizička atmosfera predstavlja odlučujući  faktor u građenju cele kompozicije.
Obogaćujući svoj zreli likovni opus elementima  magičnog i  simboličnog Milica Antonijević  vešto kreira  skladne, harmonične vizuelne iskaze  zauzimajući  posebno mesto na  našoj savremenoj  grafičkoj sceni.





DUŠAN NOVAKOVIĆ je završio ICART PHOTO  školu za profesionalne fotografe u Parizu .Diplomirao 2000.godine. Od 2017. bavi se digitalnom grafikom i redovni je član ULUS-a. Samostalno izlagao  četiri puta. Dobitnik je nagrade SILVER DRUM -Internacionalni festival reklame za štampanu kampanju u Portorožu/Slovenija/,
Radio je reportaže za poznati „LE FIGARO“ magazin sa francuskim istoričarem  Sebastien De Courtois iz Turske; Za izdavačku kuću „Table Ronde“ iz Pariza je radio fotografije  za knjigu „Poslednji Aramejci“, dok je autor teksta bio istoričar Sebastien De Courtois.
Serijom crno-belih fotografija Dušan  Novaković se upušta u vizuelna  istraživanja  identiteta ličnosti u aktuelnom okruženju  formirajući kritičan odnos prema stvarnosti. Izraženim kreativnim  potencijalom  demonstrira sam trenutak i prisustvo u prostoru  i vremenu navodeći na  promišljanje o prolaznim momentima društvenog života. Markiranjem pojava i tendencija  u savremenom društvu i analitičkim  delovanjem  Dušan Novaković metodološki razvija vlastitu umetničku koncepciju kao metod vizuelnih istraživanja koji pored visokih estetskih kvaliteta ujedno sugeriše na  besmisao monotonije svakodnevnog života.

Za Galeriju savremene likovne umetnosti
Radmila Kostić
12 - 31. jul
IZLOŽBA STRIPA I KOLAŽA:

VLADIMIR STANKOVIĆ: „ILUZIJE STVARNOSTI“


      
Vladmir Stanković svoj idejni koncept gradi oko medijski sveprisutne iluzije stvarnosti koja se formira pod uticajem različitih informacionih tehnologija kao reakcija na  globalno stanje društveno-ekonomskih kriza.Svojim  delovanjem vezanim za vizuelni jezik stripa i pop arta kritikuje hiperprodukciju materijalnog, širenje potrošačkog mentaliteta, kao i čovekovu sve veću zavisnost od tehnoloških pomagala u  svakodnevici koja nas oktužuje.
Aktuelna društveno politička  situacija kod nas i u svetu  proizvela  je pojavu ratova, emigranta, terorista i društvenih nemira  koji su  često predmet  njegovog  osnovnog interesovanja.
Istovremeno neprekidno zasipanje od strane medija  banalnim predmetima i proizvodima modernog društva predstavlja paradoks jednog vremena na koji umetnik ukazuje koristeći se stripom i pop artom  ne samo kao  vrstom likovnog izražavanja, nego kao sredstvom masovne komunikacije.

Vladimir Stanković  u svetu muzike, mode, reklama, dnevno-političkih događaja, pisanih i video sadržaja prikuplja elemente za vlastiti likovni govor koji sadrži jasnu notu sarkazma i ironije skrećući pažnju na sve veće odsustvo estetskih i moralnih kriterijuma u društvu

Vladimir Stanković je rođen  1969. godine u Nišu                                                        
Završio  Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu (FPU) - odsek dizajn tekstila./1995. /Godine 2014. upisuje doktorske studije na FPU u Beogradu.
Radio je kao profesor u Srednjoj školi za tekstil i dizajn u Leskovcu, Narodnom Univerzitetu „Braća Stamenković“ u Nišu , Srednjoj Umetničkoj školi u Nišu i na Tehničkom fakultetu "Mihajlo Pupin" u Zrenjaninu.

Od 2015.godine  radi kao redovni profesor, na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu, katedra za industrijski dizajn tekstilnih proizvoda, dizajn tekstila, dizajn odeće.

Za  Niško Narodno pozorište radio  kostim  za predstavu „Zona Zamfirova“ /2005./,  oslikavao kostime za predstavu „Ulica Štap i Kanap“/2007./a za Lutkarsko pozorište u Nišu učestvuje u izradi lutki „Od ideje do lutke“/2009./, kao i izradu kostima za predstavu „Crvenkapa“ /2014./
Samostalno izlagao desetak puta.

Od 2015.godine  radi kao redovni profesor, na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu, katedra za industrijski dizajn tekstilnih proizvoda, dizajn tekstila, dizajn odeće.


Za GSLU
Radmila Kostić     

22. avgusta  - 15 septembar: izložba OSCILIRANjE koju čine slike trojice umetnika mlađe genaracije: Nebojše Adamovića, Veljka Vučkovića i Stefana Lukića.

Realizovali su po desetak samostalnih izložbi  uključujući i zajedničke nastupe u Kraljevu, Vrbasu, Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, Inđiji. U Nišu su do sada izlagali na izložbama Niš art fondacije, ovom izložbom se detaljnije predstavljaju ovdašnjoj likovnoj publici.
Nebojša Adamović je završio osnovne studije na Fakultetu primenjenih umatnosti a master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Dobitnik je nagrade Miodrag Vujačić Mirski za crtež. Najčešći motivi na njegovim slikama su fragmenti lica ili enterijera oličeni u nameštaju različitig stilova i epoha. Ovakav motivski repertoar može se doživeti i tumačiti kao sredstvo posrednog govora o uspomenama, sećanjima i prolaznosti. Ipak bez razrade konteksta istorije ili izvora, autor se koncentriše na razradu  same slikane materije vešto poentirajući sa svetlosnim akcentima.
Veljko Vučković je master studije završio na Fakultetu primenjenih umetnosti. Trenutno je na doktorskim studijama. Dobitnik je nagrade Momčilo Moma Marković za crtež malog formata, treće nagrade Niš Art fondacije i više pohvala. U njegovom slikarstvu prepoznajemo odjeke uticaja filmske umetnosti. Problemski posmatrano Veljko Vučković se primarno bavi istraživanjem varijacija preobražaja filmske u likovnu sliku. Njegove najnovije slike iz ciklusa Osumnjičeni / The suspect/ su poput filmskog krupnog plana, zapravo vešto kadrirani portreti ljudi uglavnom  skrivenog ili zamagljenog pogleda, često predstavljeni u razgovoru. Dominantna primena uglavnom sive game daje utisak tajanstvenosti i asocira na doba crno-belog filma. U  kontekstu ovih slika isčitavalo aluziju na teme sudskih postupaka i špijunaže.

Stefan Lukić je takođe diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti. Jedan semestar je proveo na Školi lepih umetnosti u Parizu. Dobitnik je nagrade za slikarstvo Fakulteta primenjenih umetnosti.  Za Stefana Lukića vizuelizacija kretanja kao fizičke kategorije je likovna preokupacija koju razrađuje koristeći za predlozak fotografije snimljene iz automobila koji se kreće promenljivom brzinom. Shodno tome svrsishodne su promene unutar samog likovnog jezika od konkretnog / sa jasno definisanim fragmentima pejzaža, auto puta ili drugih voziva/ do apstraktnog gde se okolno viđeno pretvara u međusobno nadovezujuće horizontalne površine različite obojenosti.

Trojici umetnika mlade generacije različite su preokupacije, intencije, teme, motivi, likovni pristupi i postupci a zajedničko im je poverenje u slikarstvo i sliku kao produkt duha i poseban vid komunikacije.


Za GSLU Niš
Milica Todorović
U utorak, 17. septembra sa početkom u 19 sati, u Paviljonu u Tvrđavi je otvaranje izložbe „Spirala“ Dragane Žarevac i Ivane Dragutinović Sokolovski. Izložbu čine video radovi i instalacije.

***

Epistemološki parametri sadašnjice globalnog trenutka prepoznaju se u pojavama kao što su fundamentalizam, terorizam, masovne migracije islamskog stanovništa ka Evropi, što za posledicu ima nelagodnost, gotovo strah, od njihovog prisustva i uticaja u dominantno hrišćanskom svetu. U takvim uslovima kada razorna snaga duha vremena sve više kompromituje ideje o ravnopravnosti i međusobnoj toleranciji, umetnost postaje vokacija samosvesnih pojedinaca koji oslanjajući se na emotivni i moralni imperativ, kao uravnoteženi odnos između slobode i odgovornosti, izriču svoj stav.

Ponikle na prostoru Srbije i Balkana koji je kao „nejasna“ granica između Evrope i Azije vekovima prožet uticajima obeju strana, umetnice Dragana Žarevac i Ivana Dragutinović Sokolovski, odupirući se sadašnjim radikalizovanim mišljenjima, svojim delima i performansima na simboličan način ukazuju na izvorno zajedništvo, sličnost i prožimanje dva sveta. Dve autorke su različitih generacija, profesionalnih iskustava i umetničkog pristupa ali sinhronizovanih senzibiliteta i podudarnog misaonog stava o pitanju odnosa i međusobnog mešanja uticaja tradicije, običaja i kulture orijentalnog Istoka i modernog Zapada. Ovom temom, kroz ciklus „Velovi“, bave se od 2015. godine a njihova izložba u Nišu je šesti zajednički nastup. U samom nazivu ciklusa iščitavamo nameru umetnica da prevaziđu direktan govor i da na nivou metafora sa elementima mističnosti ukažu na „skrivenost“ istinskih odnosa između Istoka i Zapada.

Usmerene tradicijom sufizma - mističnog i asketskog dela islama, umetnice u svojim video radovima na sebi svojstvene načine koriste delove sufijske prakse (molitve praćene muzikom ili plesom okretanja), reinterpretirajući ih sa stanovišta naglašenog ženskog principa. U radu Zikr (video performans) Dragana Žarevac sedi u karakterističnom molitvenom stavu i pevajući izgovara tekst molitve (Alla hu - Bog jeste) s tim što varira način pevanja a u ritmu prepoznajemo evropsko nasleđe uključujući i taktove Betovenove Ode radosti.Kreirajući svoju varijantu zikra Žarevac preosmišljava dobro znani ritual i stvara fragmentalnu sliku života u kojoj je moguće jasno mešanje identiteta, što je preduslov adekvatnog suživota. Rad Iris je video performans Ivane Dragutinović Sokolovski u kome umetnica kroz pesmu Što te nema i parafrazu ceremonije odevanja žena u islamskom svetu, odmotavajući velove crvene boje sa sebe do tačke koja preti da otkrije nagost tela, da bi zatim promenom smera kretanja počeo proces zamotavanja do potpunog prekrivanja, zapravo sugeriše misao da je suština ili istina, skrivana tajna koju smo u stanju da naslutimo ali čija nam spoznaja ili potpuno otkrivanje neprestalno izmiče. U zajedničkom radu Spirala (video instalacija) umetnice kompariraju dva segmenta: dokumentarni snimak kretanja vernika oko Ćabe u Meki sa činom kretanja u krug jedne žene/umetnice oko druge u procesu otkrivanja/pokrivanja vlastitosti. Traganje za istinom bilo u kolektivnoj ili individualnoj svesti je trajni proces koji svoje ishodište ima u duhovnom uzletu ali na krilima međusobnog razumevanja i očuvanja dostojanstva svakog ljudskog bića. Insistiranje na crvenoj boji, koja je visokog emotivnog inetenziteta sa višestrukom simbolikom, provlači se kroz gotovo sva dela a posebno je apostrofirano u zajedničkom radu Paralele koji je ambijentalana instalacija, rađena in city. Crvenom tkaninom umetnice reorganizuju izložbeni prostor deleći ga na paralelne segmente što podiže pozornost posetila simulirajući ideju da je povlačenje veštačkih granica neprimerena namera, koja za posledicu može da ima suštinsko ograničavanje slobode ljudi.

Racionalno sagledane slabosti savremenog sveta Dragana Žarevac i Ivana Dragutinović Sokolovski komentarišu na metaforičan način a vizualizuju sa priličnom dozom lične osećajnosti i sentimenta prema čulnom i senzualnom, što je prevashodno nama na Balkanu, blisko nasleđe Istoka. Uzbudljivi sadržaji otvaraju se pred nama kao deo sveta koji nosimo u sebi danas, ali ćemo ga nositi i sutra bez obzira na aktuelne pokušaje uspostavljanje nekih novih zakonitosti nezavisnih od realne stvarnosti.

Milica Todorović
Ambijentalna instalacija "Gde prestaje gledanje" zamišljena je kao peti pasaž u okviru tekućeg projekta "NON FINITO: Izvođenja prostornih narativa". Osnovu projekta čine video snimci nastali tokom istraživačkih putovanja u periodu od 2013 do 2019. godine. Oni se pohranjuju u stalno rastuću digitalnu biblioteku projekta, iz koje se selekcijom i kombinacijom materijala u svakom specifičnom prostoru gradi novi i neponovljivi nelinearni prostorni narativ. Odabrani prizori sa različitih mesta i iz različitih vremena komponuju se u jedinstvenu poetsku celinu, čiji elementi i sadržaji nude mogućnost višeslojnog čitanja, povezivanja, percepcije i projekcije.

***
Svetlana Volic je vizuelna umetnica i docent na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Rođena je 1974. godine u Beogradu. Diplomirala je (1999) i magistrirala (2002) slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Čedomira Vasića. Doktorirala je 2018. godine na istom fakultetu (mentor dr um. Mileta Prodanović). Izražava se kroz različite medije: slikarstvo, video, video-instalacija, fotografija, grafički i scenski dizajn. Realizovala je 14 samostalnih izložbi i učestvovala na velikom broju grupnih izložbi, simpozijuma i festivala u zemlji i inostranstvu (Češka Republika, Crna Gora, Makedonija, Estonija, Letonija, Mađarska, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Italija, Grčka, Kanada, SAD i Nemačka). Autor je, mentor i učesnik mnogih site-specific projekata i radionica u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je stipendije fondacije CEC ArtsLink, Njujork, SAD, 2013. godine. Radovi joj se nalaze u domaćim i stranim kolekcijama.

***
Svetlana Volic posredstvom video instalacije transformiše izložbeni prostor, gradeći postavku koja svojom prostornom kompozicijom i fragmentiranim sadržajem pobuđuje nesvesne sadržaje posmatrača. Rasporedom i međuodnosom pokretnih slika ona razvija specifičnu atmosferu, koja putem poigravanja sa različitim tipovima prikaza vremena i prostora indukuje efekat začudnosti. Fragmenti prizora kretanja vodenih površina postavljeni su tako da se kod posmatrača aktivira impuls za njihovim montiranjem, integrisanjem u celinu i ličnom interpretativnom nadogradnjom. Doživljaj realnog proticanja vremena podriven je reverziblilnošću kretanja vodenih tokova što je u radu predočeno imaginativnim spajanjem i razgraničavanjem različitih smerova i dinamika proticanja. U izložbenom prostoru se na taj način postiže doživljaj specifične vrste temporalnosti koja je proizvedena neposredno i na licu mesta. Tip postignute atmosferičnosti znatno je kontrastiran spram uobičajenog urbanog miljea prepunog senzacija i utisaka. Veoma očišćeni kadrovi i minimalna pomeranja u njima neminovno posreduju doživljaj vremena, posebno njegovog trajanja. Na taj način autorka omogućava posmatraču da se saživi sa izmenjenim dijahronijma vremena u kojima sintetizovane slike tvore film oslobođen od suvišne narativnosti.

Izbor kadrova je takav da ne opterećuje suvišnim sadržajem i ne posreduje kretanje putem slike ka nečemu što bi ona predstavljala, već budi svojevrsno introspektivno stanje, kao i emocije u svom asocijativnom kapacitetu. Uspostavljajući vizuelne analogije izvesnih subjektivnih stanja, autorka uspeva da lično stanje kontemplativnosti prenese na način koji je dovoljno interpretativno otvoren i pritom neopterećujući za posmatrača. Rad je lišen referencijalnosti pa je jedini vid izlaska izvan neposrednog prisustva slike pojava crnih, takozvanih, mrtvih polja na ekranu koja iniciraju pretpostavku o prestanku trajanja vremena u vidu izostajanja vizuelnog sadržaja. U tom smislu, sve je do te mere dekontekstualizovano da je samo prebivanje u postignutoj ambijentalnosti postavke dovoljno da se proizvede situacija u kojoj posmatrači zatiču sebe kao aktere upuštene u interpretacije sopstvenih u prizor projektovanih nesvesnih tokova. Posredstvom instalacije posetiocu je omogućeno saživljavanje sa fragmentima nečega što nužno mora na neki način da se upotpuni. Slika nije tu da predstavi određeni sadržaj, već da podstakne posmatrača da transponuje prikazano u neki svoj mozaik ličnih doživljaja, osećanja i predstava, što je kao postupak vrlo darežljivo prema posmatračima od strane autorke, ali ujedno ipak i zahtevno spram njih. Umetnica se u tom smislu ne nameće prisustvom sopstva kroz rad. Naprotiv, ona podstiče posmatrače da sami konstruišu narative kroz susrete sa sopstvenim nesvesnim sadržajima koji su pobuđeni doživljajem tog konstruisanog ambijenta.

Stevan Vuković i Tijana Savatić