G A L E R I J A   S A V R E M E N E   U M E T N O S T I  
K e j  K o l a  s r p s k i h  s e s t a r a  1 / I I
1 8 0 0 0  N i š
S r b i j a
T e l .   + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 :   5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
 
G A L E R I J A  
S A V R E M E N E 
L I K O V N E
U M E T N O S T I
N I Š
2019
I Z L O Z B E N I   P A V I L J O N
Otvaranje izložbe međunarodnog regionalnog umetničkog projekta PREPOZNAVANjE 4 je u sredu 20. marta 2019. sa početkom u 19 sati, u Paviljonu u Tvrđavi.

Stručno vođenje kroz izložbu održaće 21. marta u 12 sati autor projekta i koautor izložbe Biljana Grković /Umetnička galerija, Kruševac/

Izložba Prepoznavanje 4 sadrži radove šestoro umetnika: Jelene Rubil (Kruševac), Nine Galić (Kraljevo), Vesne Ilić Darijević (Čačak), Ivane Stanković (Niš), Jovane Vujanović (Podgorica) i Bogdana Aleksandrova (Vidin), koji su nastali i mišljeni u okviru četvrtog izdanja umetničkog regionalnog projekta, započetog rezidencijalnim programom održanim u Ribarskoj Banji i Kruševcu, 2017. godine. U kontekstu sopstvene umetničke prakse, samog projekta i mesta održavanja, umetnici  kroz svoje radove mapiraju različite fenomene ukupne društvene stvarnosti - od mesta pojedinca u savremenom svetu, odnosa prema prirodi, tehnologiji ali i drugima u aktuelnoj digitalnoj kulturi.    

Projekat Prepoznavanje je dugoročni umetnički projekat posvećen uspostavljanju partnerske saradnje između galerija/muzeja, kustosa i umetnika, u zajedničkom delovanju na prepoznavanju lokalnih umetničkih scena i veće vidljivosti savremene umetničke prakse u regionu. Projekat pospešuje mobilnost umetnika, kustosa, razmenu ideja i iskustava i ostvaruje višeslojne saradničke mreže. Projekat je započet 2004 godine a od 2014 godine pored realizacije zajedničkih izložbi podrazumeva i rezidencijalni boravak umetnika i kustosa.

Nosilac projekta je Umetnička galerija/Narodni muzej Kruševac a saradnici su: Galerija savremene likovne umetnosti Niš, Umetnička galerija „Nadežda Petrović“, Čačak, Narodni muzej Kraljevo (Srbija), Narodni muzej Crne Gore na Cetinju (Crna Gora), Umetnička galerija „Nikola Petrov“ Vidin (Bugarska). Povremeni saradnici projekta bile su srodne ustanove iz: Kumanova (Makedonija), Podgorice, Nikšića (Crna Gora), Sofije i Plovdiva (Bugarska).

Stručni tim čine istoričari umetnosti: Biljana Grković, Milica Todorović, Julka Marinković, Ljubiša Simović, Ljiljana Karadžić, Svilen Stefanov.

Projekat Prepoznavanje u kontinuitetu podržava Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, uz čiju pomoć se realizuje i ovogodišnji program.

Izložba Prepoznavanje 4 trajaće u Nišu do 7. aprila
Davne 2005. godine na inicijativu kustosa galerije na čelu sa dr. grafike Slobodanom Radojkovićem otpočeo je rad Grafičke radionice u zgradi Likovne kolonije Sićevo. Pomenute 2005. godine Galerija savremene likovne umetnosti Niš je obeležavala 100 godina od prvog okupljanja umetnika u Likovnoj koloniji u Sićevu. Stoga se činilo logično da u ovoj značajnoj godini otpočne sa radom radionica koja će činiti još jedan segment plodne aktivnosti naše ustanove. Do sada je u grafičkoj radionici stvaralo 87 umetnika iz Srbije, Bugarske, Grčke, Italije, Kanade, Belgije, Makedonije, Meksika i Poljske. Na izložbi su zastupljena dela poslednja dva saziva održana u proleće 2017. i 2018. godine.

U periodu od 29. maja do 4. juna 2017.  godine u prelepom ambijentu sela Sićeva u okviru Grafičke radionice okupilo se pet umetnika različite generaciske dobi i stilskih opredeljenja. Dolaskom u Sićevo zatekla ih je tužna vest da je Galerija savremene likovne umetnosti Niš ostala bez svog reprezantativnog galerijskog prostora gelerije „Srbija“. Bilo je teško nakon tog saznanja ostati u stvaralačkom duhu, ali zahvaljujući njihovoj profesionalnosti i željom za novim stvaralačkim dostignućima uspeli smo da realizujemo druženje. Umetnici su razmenjivali svoja iskustva vezana za grafičke tehnike i lične senzibilitete, uz rad na pripremi svojih ploča za štampu. Priroda je dodatno upotpunjavala radnu atmosferu i umetnicima pružala inspirativne trenutke. Obilazak same klisure i vidikovca nije ostavila ravnodušne grafičare, a Veliko Maričevski je svoje impresije trajno zabeležio na samom grafičkom listu. Kao vrsni poznavalac akvatinte minucioznim potezima uz simbolično kompozicisko rešenje samog predela sa klupom, dostiže nebesko prostranstvo dostupno samo pticama u letu. Marta Božik koja dolazi iz Poljske ekspresivnim potezima obojenim prolećnim tonovima u tehnici linoreza prenela je pogled na reku Nišavu iz ptičje perspektive. Sićevački vinogradi tek ozeleneli dominiraju između monumentalnih kršovitih brda pretočeni u serigrafije Ljubiše Brkovića, kao izdvojeni segmenti „vinov list“ i „grozd“ postaju zaštitni i prepoznatljiv simbol ovog malog seoceta starog vekovima. Mina Rakidžić zastaje pred svakom napuštenom kućom želeći da je trajno sačuva od propadanja i zaborava. Litografski listovi iz serije Maslačak-Haka kuće, zaustviće vreme od zaborava. Vladimir Milanović nastavlja istraživanje u svom duhu izvedenih u tehnici sitoštampe. Iako dve različite teme mrtva priroda i pejzaž, on razrađuje žanr mrtve prirode i pejzaža, uklapajući, kolažirajući konvencionalni repertoar predmeta na barokni način sa ready made objektima. Koristeći krupan raster, objedinjuje prizor ovakvog konstrukta vremena, dodajući popartistički karakter svojim grafikama.
Grafička radionica Sićevo 2018. trajala je u periodu od 28. maja do 3. juna. Učesnici su bili grafičari iz Niša, Novog Sada, Makedonije i Poljske. Njihov boravak u Sićevu ostaće u trajnom sećanju svih nas ne samo po radnoj atmosferi i sjajnim grafičkim listovima izvedenim u grafičkoj radionici već i po velikom angažovanju i brizi o malim napuštenim kućama koje su nam svakodnevnu seosku atmosferu činili još idiličnijom. Ti mladi ljudi prepuni ideja, elana za rad iskoristili su svaki trenutak vremena radeći raznovrsne tehnike duboke štampe uz neprestano razmenjivanje iskustava. Magija zvana grafika i ovoga puta je dominirala Sićevom pružajući čak i znatiželjnim posetiocima pravu sliku kako nastaje grafički list sa utisnutim emocijama svakog od njih.

Ana Vanušić suvom iglom opčinila je sve prisutne neprestano radeći na malim formatima cinkane ploče urezujući linije različitih debljina bogatih krošnji senzualnog izgleda. Jana Mitrovska mlada grafičarka iz Niša na kružnim formama cinkane ploče pažljivo postavlja ženski akt iz ptičje perspektive simbolično obavijen kockicama linearnog crteža. Bespomoćna ženska figura sklupčanog položaja simbolizuje zatvorenost i sputanost. Snežana Petrović Direrovskom preciznošću gradi bogate kompoziciske forme u čarobnoj tehnici mecotinte. Nadrealne scene povezuju prošlost i sadašnjost uvlače posmatrača u imaginarni san koji je kristalno jasno iscrtan. Henrik i Magda gosti iz Poljske sićevački pejzaž prevode u monumentalne linoreze. Impozantnost jednostavnih i ekspresivnih poteza, klasičan pejzaž prevode u simbol kroz koji jasno prepoznajemo brdo, stenoviti predeo nadomak igrališta, šumoviti pejzaž sela Sićeva. Viktor Semenpeev fragmente i forme razrađuje do potpunog asocijativnog crteža, bez naglašenih detalja i oblika.

Bogat raspon grafičkih tehnika, kao raznovrsnost stilskih opredeljenja karakterišu ova dva veoma pažljivo birana saziva grafičara, koji trenutno zauzimaju veoma visoko mesto u sveri savremene grafike. Njihova angažovanost i iskustva stečena na svedskim sajmovima i rezidencionalnim boravcima počev od Japana, Belgije, Poljske, Bugarske, Nemačke od velikog su značaja i za Grafičku radionicu Sićevo.

Sonja Vukašinović
J A V N I  K O N K U R S

ZA IZLAGANjE TOKOM 2020. GODINE
U IZLOŽBENIM PROSTORIMA