G A L E R I J A   S A V R E M E N E   U M E T N O S T I  
K e j  K o l a  s r p s k i h  s e s t a r a  1 / I I
1 8 0 0 0  N i š
S r b i j a
T e l .   + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 :   5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
 
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA 
O  S  T  A  L I
M  E  D  I  J  I
G A L E R I J A  
S A V R E M E N E 
L I K O V N E
U M E T N O S T I
N I Š
2018
I Z L O Z B E N I   P A V I L J O N
radno vreme: od 12 do 18 časova, ponedeljkom izložbeni prostor ne radi

Jelena Šalinić Terzić (Kraljevo,1976) je diplomirala na FLU u Beogradu kao student geneacije. Magistirala je (2003) i doktorirala (2016) na istom fakultetu. Realizovala je 45 samostalnih izložbi. Dobitnica je devet nagada među kojima su: prva nagrada za crtež na Bijelanu crteža i male grafike u Beogradu i nagrada iz fonda Vladimira Veličkovića. Zaposlena je na Filološko umetničkom fakultetu u Kragujevcu, trenutno u zvanju docenta.
Zoran Kostić (Niš, 1963) je diplomirao i magistriao na FLU u Beogradu. Samostalno je izlagao 48 puta. Dve monogafije sa njegovim crtežima objavljene su u izdanju NKC-a. Redovni je profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu.

Oboje umetnika izlažu svoje najnovije radove koji pripadaju žanru pejzaža. Priroda kao podsticajna građa je večna inspiracija umetnika koja u aktuelnim umetničkim prilikama pruža raznovrsne mogućnosti vizuelizacije i likovne interpetacije što potvđuje i ova izložba. Oboje umetnika polaze od realnih i konketnih prizora viđenih u Sićevačkoj klisuri. Jelena Šalinić Tezić se koncentiše na fragmente stena. Načinom na koji ih likovno definiše - gradacijom linija od gracilnih i disketnih do snažnih, silovitih i slobodnih, razradom konstrasta svetla i senke i kompozicionim rešenjem, ona stvara ekspesionistički intonirana dela koja naglašavaju monumentalnu snagu i uzvišenu lepotu prirode. Brdoviti pejzaži Zorana Kostića počivaju na većem stepenu udaljavanja od verizma dolazeći do granice između asocijacije i apstrakcije. Intimistički doživljena i tumačena priroda dočarana mrežom ispepletanih linija obogaćenih i kolorističkim vrednostima u njegovoj likovnoj razradi ima karakter meditatovnog, tajanstvenog i vanvremenskog.
Neuhvatljivi a večni smisao lepog koji vlada u harmoniji, skladu i redu prirodnog poretka ovo dvoje umetnika otkriva, analizira i umetničkim umećem ponovno sintetiše na svojim delima podarujući mu estetsku konotaciju i smisao.

Gost izložbe je Željko Ranđelović - učenik specijalne škole „Bubanj“ u Nišu.

Izložba će trajati do 6. maja.
Za GSLU Niš
Milica Todorović
GALERIJA SAVREMENE LIKOVNE UMETNOSTI NIŠ
PAVILjON U TVRĐAVI /8-21.maja/
Izbor dela iz Zbirke Likovne kolonije Sićevo


Kada govorimo o nastanku Likovne kolonije Sićevo /1905.godine/ neizostavno treba pomenuti našu poznatu slikarku Nadeždu Petrović, koja je svojom upornošću i nesebičnim zalaganjem uspela da organizuje prvu Jugoslovensku umetničku koloniju u selu Sićevu u blizini Niša.
U to vreme je Srbija bila zaostala, konzervativna sredina u kojoj se, kada je o likovnoj umetnosti reč, većina slikara još uvek vezivala za domaći umetnički razvoj ,odnosno jake tradicije kasnog romantizmna i realizma.
Za razliku od njih Nadežda Petrović nije ostala ravnodušna prema savremenim likovnim kretanjima u Francuskoj,(impresionizmu,ekspresionizmu, fovizmu,iskustvu Barbizonaca) gde je boravila posle Minhena, donevši u Srbiju novu svest o umetniku i umetničkom delu . Izgrađujući potpuno nove stavove prema prirodi, životu i umetnosti dala je jasan putokaz kojim treba da se kreće naše slikarstvo.
Živopisni motiv Sićevačke klisure se gotovo pola veka provlačio kao vodeći lajt motiv kod mnogih učesnika Likovne kolonije Sićevo modifikovan raznovrsnim likovnim iskazima na ovaj ili onaj način.

Iako u istoriji postojanja Kolonije nikad nisu zadate neke odrednice, ili neki određeni koncept od strane organizatora, koji je pre svega negovao Nadeždinu ideju o umetničkoj slobodi, tokom vremena, sasvim spontano uočava se gotovo identičan motiv Klisure posmatran sa iste pozicije sa koje je Nadežda pre više od sto godina slikala, koji postaje prepoznatljiv simbol Sićevačke kolonije.

Poneseni identičnim nadahnućem i stvaralačkim žarom baš kao i Nadežda nekad, mnogi umetnici su upravo tu-na istom mestu doživeli vlastite impresije, fantazije, refleksije ili provokacije transormišući ih u sopstvene likovne stavove.

Motiv Sićevačke klisure je kao jedina dodirna tačka najčešće poslužio kao početni impuls, ili inspiracija za razradu mnoštva ideja i formiranje široke lepeze likovnih rešenja kao neka vrsta dijaloga umetnika različitih generacija.
Izbor dela iz Fonda Likovne kolonije Sićevo koncipiranje tako tako da se kroz varijacije jednog istog motiva daje na uvid makar jedan delić kompeksnih kretanja u našoj likovnoj umetnosti od početka sedamdesetih do danas. Izložena su 25 dela naših poznatih slikara kao što su Milenko Šerban, Mladen Srbinović, Stojan Ćelić, Bojan Bem, Mihajlo Petrov, Boža Ilić, Alksandar Rafajlović, Aleksandar Cvetković, Momčilo Antonović, Radislav Trkulja,Zoran Vuković, DI STRUKTURA i drugi.Na izložbi je svojim delom prisutna i umetnica iz Kanade Elizabet Metju, a iz Niša Stole Stojković i Miroslav Anđelković.

Preplitanjem različitih umetničkih shvatanja može se pratiti razlika u slikarskim metodama u interpretaciji prirode od tradicionalističkih do najsavremenijih .
Od osnivanja Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu 1970. godine do danas u radu Likovne kolonije Sićevo učestvovalo je 492 umetnika ostavivši ukupno 899 dela srpskih i međunarodnih umetnika koji su u vreme svog nastajanja bili pokazatelji zanimljivih, umetničkih praksi obagaćujući svake godine Zbirku Likovne kolonije Sićevo za dvadesetak dela.

Izbor dela iz Zbirke Likovne kolonije Sićevo predstvlja jedinstvenu priliku da se široj kulturnoj javnosti prezentuje deo bogatog Fonda Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu čija dela se po svom obimu, umetničkim i istorijskim kvalitetima ubrajaju u jedan od najvrednijih u Srbiji.

Radmila Kostić
Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor u saradnji sa Galerijom savremene likovne umetnosti iz Niša organizuje izložbu izabranih dela iz fonda Likovne kolonije "Sićevo". Izložba će biti otvorena u utorak, 28. novembra, u Galeriji KC "Laza Kostić" u 19h.

Postavku izložbe činiće dela Mladena Srbinovića, Stojana Ćelića, Mome Antonovića, Bože Ilića, Milenka Šerbana, Radislava Trkulje, Zorana Stošića Vranjskog, Milene Jevtić Ničeve Kostić i drugih.

Ova izložba pripada grupi programa kojima će biti obeleženi "DANI KULTURNOG CENTRA", povodom 22 godine od osnivanja. Postavka će trajati do 16. decembra.

"Izbor dela iz fonda Likovne kolonije Sićevo koncipiran je tako da se kroz varijacije jednog istog motiva, preplitanjem različitih umetničkih shvatanja, može pratiti razlika u slikarskim metodama u interpretaciji prirode od tradicionalističkih do najsavremenijih.

Živopisni motiv Sićevačke klisure se decenijama provlačio kao vodeći motiv kod mnogih učesnika Likovne kolonije Sićevo, modifikovan raznovrsnim likovnim iskazima.

Poneseni identičnim nadahnućem i stvaralačkim žarom, baš kao i Nadežda petrović nekada, mnogi umetnici su upravo tu, na istom mestu, doživeli vlastite impresije, fantazije, refleksije ili provokacije transformišući ih u sopstvene likovne stavove. Motiv Sićevačke klisure je kao jedina dodirna tačka najčešće poslužio kao početni impuls, ili inspiracija za razradu mnoštva ideja i formiranje široke lepeze likovnih rešenja kao neka vrsta dijaloga umetnika različitih generacija." (Radmila Kostić, autor izložbe)
Miljan Stevanović je rođen 1991. godine u Vranju. Srednju umetničku školu završio je u Nišu. Osnovne akademske studije slikarstva je završio u klasi profesora Čedomira Vasića, dok je Master akademske studije završio 2015. godine u klasi profesora Dobrice Bisenića na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Iste godine upisao je doktorske umetničke studije.

Izložba nosi naziv Beskrajni vrt. Osnovno polazište umetnikovog rada je upravo priroda. Veza između prirode i slike je u neraskidivoj vezi, umetnik pokušava da slika svoju prirodu, uvećavajući fragmente do mikronskih detalja. Kolorit je radikalno minimiziran, sa beskrajnim gradacijama jednog valera stvarajući sliku nevidljivog pejzaža. Suptilnim potezima jasnih linija on gradi planove stvarajući gustu mrežu islikane strukture. Individualnim načinom slikanja umetnik stvara svoju viziju beskrajnog vrta koji kao fatamorgana dominira delom. Prozračnost, pastelnih nanosa unosi vazdušnost pojačavajući beskrajnost apstraktnom pejzažu. Asocijativnost stvorenih formi i struktura čini ove slike čitljivijim. Specifičan stil i način rada osnovna su karakteristika Miljanovog stvaralaštva. Odnos imaginarnog i realnog definiše njegovo duhovno stanje pretočeno na platnu. Miljan Stevanović dečačkom radoznalošću istražuje beskrajne mogućnosti slikarskog zanata, uplovljavajući u sebi svojstven svet nepostojećeg pejzaža.

Izložba će biti otvorena do 10 jula 2018. godine.
Miljan Stevanović  26. jun  10. jul 2018.
Izložba obuhvata dve likovne discipline, grafiku (litografiju) Jelene Petrović i crteže (ugljen na platnu) Antanasija Punoševca.

JELENA PETROVIĆ
je rođena u Brčkom, Bosna i Hercegovina. Osnovne i master studije završila na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na grafičkom odseku. Na istom fakultetu je i doktorirala.
Dobitnica je nagrade na FLU za grafiku „Boško Karanović“. Do sada je imala šest samostalnih izložbi i učestvovala je na mnogim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Njen umetnički projekat se bavi filozofijom življenja i ljudskim postojanjem. Monumentalne dimenzije radova atipične za tehniku u kojoj radi rezultat su istraživanja granica i mogućnosti grafičkog medija. Crtež i linija kao i selektivno korišćenje boje dodatno naglašavaju usamljenost, ugroženost, strah modela. Kompozicija je veoma pažljivo realizovana, skučenost i sabijenost figure na svakom otisku metaforički ukazuju na skučenost čoveka u društvu.
Slična tematika je prisutna i na radovima crtežima Antanasija Punoševca.

ANTANASIJE PUNOŠEVAC
je rođen u Kruševcu. Osnovne i master studije završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na slikarskom odeku. Trenutno je na doktorskim studijama na istom fakultetu. Član je ULUS-a i Udruženja likovnih umetnika Kruševca.
Dobitnik je nagrade za crtež na FLU i nagrade za crtež „Stevan Knežević". Do sada je imao pet samostalnih izožbi i učesnik je nekoliko kolektivnih izložbi u zemlji.

Njegovi radovi pripadaju seriji „Lica“ sa frontalno postavljenim ljudskim likovima. Cilj njegovih monumentalnih crteža jeste da ispuni prostor ljudskim prisustvom. Ona nemaju ulogu da prikažu određenu osobu, već svaki portret može biti bilo ko od nas. Karakter prikazane ličnosti je u drugom planu, likovnost i bogata linija dominiraju jednostavnom kompozicijom. Kroz istoriju umetnosti i civilizacije portret i čovek su uvek bili u centru umetničkog istraživanja, ta tema je ostala neiscrpna do dana današnjeg.

Ova dva mlada umetnika različitim metodama njihovog likovnog izraza dolaze do zajedničke konstatacije, savremeni čovek iako dominantno biće svih ovih vekova unazad bori se za opstanak i svoje mesto na zemlji. Tom neprekidnom borbom i dominantnošću udaljava se od prirode i osnovnih korena postojanja ugrožavajući sami sebe.
Izložba će biti otvorena do 2.avgusta 2018.

Za GSLU Sonja Vukašinović
                                                                                                       
                                                                                                                                                                                        
Goran Mitić, posrednik između praznine i tamnog vilajeta

„Ništa se ne može uporediti sa dobrom slikom na kojoj nema ničega“
Mark Rotko, 1943

Mladi slikar Goran Mitić nije do sada vodio dnevne beleške o dalekoj prošlosti svojih slika, ali se složio sa mnom i mojim predlogom da uz nekoliko reči koje ću pribeležti o njegovim radovima dodam i navedenu misao čuvenog sibirskog slikara Marka Rotka, koga je preuzeo Njujork, da su najbolje one slike na kojima nema ničega.

Ničega, .... osim proročke snage kao u dobroj muzici. Kad god bi govorio o slikarima koji vuku energične uzajamne poteze četkom, praveći „fašine“ pritegnute oputama koje ih snaže i čine ubojitijima, smatrao bih da poseduju snagu Igora Stravinskog koji svojim kapričosima lomi sibirski led ili moć Modesta Musorgskog koji klavirom energično crta slike za izložbu ili Veliki kijevski sabor, čekajući Ravela da ih orkestrom oboji.

Na Goranovim slikama najglasije su dugi, opori servaži, zatim mrlje i ostali crtački atributi, gotovo redovno sučeljeni beskraju beline, dok pripovedaju o lomu energije koja se oslobađa iz utrobe ovog crnog kosmosa koji ipak tone i tone voljom i moći dubokog beznađa.

Lice i naličje, chiaro-scuro su one karakteristike koje na prvi pogled skreću pažnju na Goranove dramatične slike i crteže.
Šta su zapravo njegove slike?

Viđene su u natpisu jednog „sudije“ kao kontrast tekstura i linija, koje povremeno steknu samostalnu vizuelnu vrednost. Ovim opisom, međutim, slike su samo postrojene i razvrstane kao regruti. Grupno.

Pažljivi posmatrač zapaziće da mladi slikar Goran Mitić poseduje retku astrološku veštinu da se seća „unapred“, da anticipira događaje koji su tu, više naše glave i prete nam.
Možda su njegove slike opšti lapidarijum ostataka konačnog i očekivanog armagedonskog boja.

Goranove slike su jasno podeljene, sa jedne strane na tamni adski vilajet, tartar koji ključa tamnim flekama i palaca fašinama koje šibaju svet, dok sa druge strane imamo belinu drugog dela slike koja srećom polako tone u tamninu adskog vilajeta u sopstveni tartarski mulj.

Ovaj znak optimizma - premoć svetlosti nad mrakom - upisuje Gorana u spasioce i velike dobrotvore ljudskih nadanja. Otuda njegova saglasnost sa spokojem Marka Rotka koji na svojim slikama slavi lepotu ničega, koja se spokojno taloži na pučini njegovih slika -kao kada veče pada na spokoj odlazećeg dana.

Iako po crtačkoj neurozi više pripada crtačima Cao Vukiju i Masonu, srećom prevladava ona saglasnost sa zagonetnom beleškom Marka Rotka iz ratne 1943. godine o lepoti plemenite dokolice i spokoja jedne praznine prepune - ničega.

Miodrag Anđelković Daja