G A L E R I J A   S A V R E M E N E   U M E T N O S T I  
K e j  K o l a  s r p s k i h  s e s t a r a  1 / I I
1 8 0 0 0  N i š
S r b i j a
T e l .   + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 :   5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
 
P R E S S   2 0 2 0
ZAPISNIK SA SASTANKA
UMETNICKOG SAVETA GSLU
 
IZLOŽBENI PROGRAM U 2020. GODINI
GALERIJA
SAVREMENE
LIKOVNE
UMETNOSTI
NIŠ
GALERIJA SAVREMENE LIKOVNE UMETNOSTI NIŠ PRIREĐUJE IZLOŽBU DUŠANA MARKOVIĆA IZ BEOGRADA U „PAVILjONU“ NIŠKE TVRĐAVE OD 14. MAJA DO 4. JUNA 2020. GODINE

Novi radovi predstavljaju umetničke odgovore na događaje koji su obeležili prethodne  godine i koji su, shodno tome, preobrazili našu stvarnost: masovni egzodusi, izmenjena geopolitička mapa Evrope, Bliskog istoka, a i šire. Odsustvo istinskog dijaloga u svakodnevnom i političkom diskursu u kojem jedna strana ne može i ne želi da čuje drugu, podizanje granica od bodljikavih žica koje prete da prerastu u zidove zbog ponovne potrebe da se uspostave čvrste podele i razlike, širenje lažnih vesti u nastojanju da krizno stanje nikada ne prestane i da se potreba za istinom u potpunost zatre, kao i česta upotreba suzavca zbog koje se, na trenutke, čini da Evropa ne prestaje da plače. To su samo neki od događaja koji su našu sadašnjicu učinili dovoljno „zanimljivom“ da bi zahtevala da bude umetnički preneta u radove s naslovima: „Izgnanstvo“, „Da li me čuješ?“, „Tvrde i tamne senke“, „Bodljikave vesti“ i „Dajte Evropi malo vremena“.

Izložbu čine radovi u kojima je uobličena naša društvena i politička svakodnevnica - poput snapshot-a oni su isečci upečatljivih i pamćenja vrednih prizora iz sveta koji nas okružuje, poput selfy-a oni su uobličeni umetnikom koji ih doživljava i stvara, a pre svega su umetnička opomena da je svet u kome živimo moguće promeniti pa makar samo i svojim pogledom na njega.

Dušan Marković je rođen 1948. godine u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu gde je i magistrirao 1977. godine. Kao stipendista vlade Belgije  boravio je na National Hoger Institut-u u Antverpenu. Do sada je samostalno izlagao više od 30 puta u zemlji i inostranstvu. Ovo je njegovo treće samostalno predstavljanje niškoj publici. Dobitnik je više nagrada i priznanja iz oblasti skulpture i male plastike poput „Zlatno dleto“ ULUSa i mnogih drugih.

Radno vreme Paviljona je od 12 do 17 sati svakog dana osim ponedeljka.

e-mail: dusanbmarkovic@gmail.com     instagram: dusanbmarkovic     facebook: Dušan Marković




Pozivamo vas da od 9. juna do 5. jula
posetite prvi ciklus izložbi, kojima
obeležavamo pedeset godina rada ustanove

• Izbor iz Zbirke savremenog slikarstva
i Zbirke savremene skulpture
Oficirski dom i Paviljon u Tvrđavi

• Izbor iz Zbirke fotografije i novih medija
Salon 77

Prvo stručno vođenje kroz izložbe
počinje u Oficirskom domu
u petak 12. juna, u 12 sati
Galerija savremene likovne umetnosti Niš ove godine obeležava 50 godina postojanja i rada. Značajan jubilej Galerija će iskoristiti za prezentaciju sopstvene kolekcije umetničkih dela koja trenutno ima 1689 inventarnih jedinica, podeljenih u pet zbirki.

Od utorka 9. juna 2020. za publiku će biti otvorene izložbe: Izbor iz Zbirke savremenog slikarstva i Zbirke savremene skulpture u Oficirskom domu (period 1970-2000) i Paviljonu u Tvrđavi (period 2000 -2020), a u Salonu 77 - Izbor iz zbirke novih medija.



Od samog osnivanja Galerije savremene likovne umetnosti Niš 1970. godine a u okviru muzeološke delatnosti ustanove stvaran je fond umetničkih dela na osnovu strogih kriterijuma i uz ažurno praćenje aktuelnih kretanja u savremenoj umetnosti. Danas je po svom obimu i sadržaju to izuzeto vredna kolekcija naše novije umetnosti. Fond je formiran različitim vrstama nabavke: otkupima sa samostalnih i kolektivnih izložbi održanih u Nišu, poklonima autora, zahvaljujući Likovnoj koloniji „Sićevo“ i Grafičkoj radionici.

Zbirka savremenog slikarstva sadrži 584 dela, vrlo je kompleksta i razuđena, pruža uvid u složena i višeslojna kretanja u našem slikarstvu od početka sedamdesetih godina XX veka, odnosno od stišavanja enformela, preko nove figuracije, različitih „retro“ stilova osamdesetih do postmodernih tendencija, angažovanog slikarstva i aktuelnih preispitivanja statusa slike kao medija uslovljeno primenom novih sofisticiranih tehnologija. Širok je generacijski raspon zastupljenih umetnika od najstarijih (Mihailo Petrov, Peđa Milosavljević, Pavle Vasić, Ivan Tabaković, Ljubica Cuce Sokić, Milan Konjović, Boža Ilić... ) i umetnika koji su tokom pedesetih godina stupila na našu umetničku scenu ( Miodrag Mića Popović, Stojan Ćelić, Miodrag Protić, Petar Omčikus, Kosa Bokšan, Bata Mihajlović, Zoran Pavlović,Mladen Srbinović...) preko niza potonjih generacija, do mladih umetnika. Izložba će sadržati izbor od pedesetak slika a pored pomenutih umetnika biće zastupljena i dela Bore Iljovskog, Todora Stevanovića, Radomira Damnjanovića Damnjana, Radomira Reljića, Marije Dragojlović, Milete Prodanovića, Miška Pavlovića,Mihaela Milunovića i drugih.

Zbirka savremene skulpture danas ima 60 dela. Najstarije skulpture u zbirci su iz 1965 godine (Skulptura 23 - Ota Loga i Agresivna forma - Zorana Petrovića koja je redak primer enformel skulpture u našoj umetnosti). U priličnoj meri zbirka reflektuje paralelno egzistirajuće često i dijametralno suprotne pravce u razvoju skulptorske misli kod nas od klasičnog figurativnog pristupa ( Radmila Graovac, Nikola Koka Janković,Nikola Vukosavljević), figuralne stilizacije različitih tipova (Svetomir Arsić Basara, Đorđije Crnčević, Ante Marinović, Branko Ružić) preko biomorfnih i organskih oblika (Milija Glišić, Jovan Kratohvil, Delija Pravački, Dragan Drobnjak,Mira Jurišić), geometrijske stilizacije (Aleksandar Zarin, Momčilo Krković) do skulptura angažovanog konteksta koje sadrže fitbek aktuelne stvarnosti (Mrđan Bajić, Gabijel Glid, Rajko Popivoda, Zdravko Joksimović) ili potvrđuju promene u ontološkom statusu skulpture, odnosno njenu transformaciju u prostorna i objektna umetnička dela približavajući je drugim medijima (Kosta Bogdanović, Gordana Kaljanović Odanović, Nikola Pešić, Marko Crnobrnja). Na izložbi će biti zastupljeno 27 skulptura pomenutih autora.

Zbirka fotografije i novih medija je najmlađa samim tim i najmalobrojnija zbirka u kolekciji GSLU Niš, čine je 47 dela prevashodno domaćih autora. Kako su od sredine devedesetih godina, kod nas, promene u umetnosti bile praćene i intenzivnijim istraživanjima na polju medijske prezentacije, sticali su se uslovi za rapidniju popunu ove zbirke, koja se odvijala tokom dvehiljaditih. Naglasak na razvoju ove zbirke u najvećoj meri, odnosi se na otkup referentnih dela. Izložbu čini izbor od 12 radova među kojima su dela Dušana Otaševića, Čedomira Vasića, Anice Vučetić, Zorana Naskovskog, Slobodanke Stupar, Đorđa Odanovića i dr.

Autori izložbi su kustosi GSLU Niš: Radmila Kostić, Milica Todorović i Milan Ristić.

Izložbe će trajati do 5. jula. Prvo vođenje kroz izložbu biće u petak, 12 juna.

Tokom narednih meseci posebnim izložbama biće predstavljene i ostale zbirke: Zbirka grafika,crteža i radova na papiru (sadrži 607 dela) kao i Zbirka dela likovnih umetnika Niša (372 dela).