G A L E R I J A   S A V R E M E N E   U M E T N O S T I  
K e j  K o l a  s r p s k i h  s e s t a r a  1 / I I
1 8 0 0 0  N i š
S r b i j a
T e l .   + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 :   5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
P R E S S
G A L E R I J A  
S A V R E M E N E 
L I K O V N E
U M E T N O S T I
N I Š
 
 
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA 
O  S  T  A  L I
M  E  D  I  J  I
 
 

Umetnički savet Galerije savremene likovne umetnosti Niš u sastavu: Dušan Otašević (predsednik), Mileta Prodanović, Perica Donkov, Sonja Vukašinović i Milica Todorović je nakon pegledavanja 96 prispelih  zahteva za izlaganje  u narednoj godini, na sednici održanoj 19. juna 2018. godine prihvatio sledeće zahteve:

Za Oficirski dom: Art Distikt (projekat Dizajn u doba Juge), Ivona Fregl (projekat Umetnost osamdesetih i devedesetih godina), Vesna Milunović, Višnja Petrović i Mile Radičević

Za Paviljon: Milica Antonijević i Dušan Novaković, Ljiljana Stojanović, Svetlana Volic, Vladimir Stanković, Dragana Žarevac i Ivana Dragutinović, Stefan Lukić, Nebojša Adamović i Veljko Vučković, Strip scena Srbije.  Status rezerve ima Snežana Rančić.

Za Salon 77: Andeja Petraković, Dejan Trajković, Goran Delić, Jelena Glišić, Milica Rakić, Miloš Milosavljević, Sanja Dević, Nataša Dejanović, Snežana Petrović, NKC.Status rezerve ima Jefimija Kocić

U Nišu, 20. Juna 2018.
POZIVAMO VAS NA SVEČANO OTVARANjE IZLOŽBE GRAFIKA I CRTEŽA, „MALI KABINET MISTERIJE“, SNEŽANE PETROVIĆ, u četvrtak, 19.septembra 2019.god. Salon 77, u 20 sati
Pozivno pismo za izložbu
LIKOVNI UMETNICI NIŠA
KONKURS 2020

ZAPISNIK SA SASTANKA
UMETNICKOG SAVETA GSLU
U zgradi Likovne kolonije u Sićevu biće u periodu od 5. do 12. avgusta organizovan „Srpsko-belgijski umetnički dijalog“ kao rezidencijalni boravak po četvoro umetnika iz Belgije i Srbije.

Manifestacija je deo cikličnog, višegodišnjeg projekta „Umetnički dijalozi“ koji organizuje Galerija savremene likovne umetnosti Niš. Projekat sadrži rezidencijalni i izložbeni deo, odnosno podrazumeva zajednički boravak i rad u Sićevu naših umetnika i autora iz neke od evropskih zemalja kao i realizaciju zajedničke izložbe naredne godine. Projekat je započet 2017. godine saradnjom sa umetnicima iz Italije.

Kako je tema ovogodišnje manifestacije „Priroda i savremeno vizuelno stvaralaštvo“
pozvani su umetnici koji svojim opusima sa različitih aspekata ( ekološkog, kulturološkog, biopolitičkog, vizuelnog...) tretiraju odnos priroda-čovek-umetnost. Učesnici manifestacije iz naše zemlje su: Milena Putnik, Jovanka Mladenović, Nemanja Lađić i Slobodan Radojković a iz Belgije: Mišel Barzin (Michel Barzin), Sofi Legros (Sophie Legros), Patricia Sonvil (Patricia Sonville) i Roman Vanvisen (Romain Van Wissen). Reč je o umetnicima različitih generacija i vokacija koji u prirodi pronalaze podsticajnu građu i kroz raznovrsne medije (grafika, skulptura, slika, video, ambijentalna instalacija) i vizuelne izraze, uglavnom na simboličan ili metaforičan način govore o imprikacijama odnosa savremenog čoveka prema prirodi.

Tokom boravka u Sićevu umetnici će imati priliku da se detaljnije upoznaju sa prirodnim i kulturno-istorijskim nasleđem Niša i okoline. U okviru pratećih aktivnosti predviđeni susreti sa kolegama iz Niša, stručnom javnošću i medijima.

Galerija SLU Niš realizujući ovaj projekat širi polje međunarodne saradnje i pospešuje proces mobilnosti umetnika i razmene umetničkih iskustava i ideja. Pošto svako od umetnika kolekciji niške Galerije ostavlja po jedno delo, projekat doprinosi i obogaćivanju fonda GSLU Niš.

Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture Republike Srbije.


Za GSLU Niš - Milica Todorović
Poznata srpska slikarka Nadežda Petrović okupila je 1905. godine  u selu Sićevu svoje slovenačke i hrvatske kolege, sa kojima je studirala u Minhenu: Jakopiča, Grohara, Vesela,  Vučetića i Meštrovića formirajući "Prvu jugoslovensku umetničku koloniju".

Međutim, početak Balkanskog rata, zatim Prvog u kome je Nadežda izgubila svoj život, Drugog, kao i niz političkih događaja koji su usledili učinili su svoje. Ideja o koloniji jugoslovenskog karaktera je pala u zaborav sve do 1964. godine, kada je na inicijativu niških umetnika i radnika u kulturi grada Niša Likovna kolonija Sićevo obnovljena, i od kada se održava u  kontinuitetu.

Motiv Sićevačke klisure je kao jedna dodirna tačka najčešće služio kao početni impuls, ili inspiracija za razradu mnoštva ideja i formiranje široke lepeze likovnih ostvarenja kao neka vrsta dijaloga umetnika različitih likovnih opredeljenja, stilova i različitih generacija. Umetnička dela nastala u Likovnoj Koloniji Sićevo predstavljaju jezgro Fonda galerije savremene likovne umetnosti: do sad je u Koloniji učestvovalo 504 umetnika koji su ostavili ukupno 919 dela /od ukupno 1648/ za Fundus Galerije SLU.

Po predlogu umetničkog Saveta likovne kolonije Sićevo čiji je predsednik Miodrag Daja Anđelković, magistar grafike , ovogodišnji saziv broji 11 učesnika iz Beograda, Niša, Vranja, Kraljeva, Bosne i Hercegovine, Nemačke, Bugarske, i Crne Gore.

Učesnici Likovne Kolonije Sićevo 2019. su: Nikola Vukosavljević, Aleksandar Cvetković i Milica Rakić /Beograd/, Mihaela Ivanova /Bugarska/, Boris Eremić /Bosna i Hercegovina/, Biljana Keković /Crna Gora/, Đusepe Gonela / Nemačka/, Pavle Popović /Kraljevo/, Milena Tošić /Vranje/, Vukašin Stanković i Vladica Ristić /Niš/.
U utorak, 17. septembra sa početkom u 19 sati, u Paviljonu u Tvrđavi je otvaranje izložbe „Spirala“ Dragane Žarevac i Ivane Dragutinović Sokolovski. Izložbu čine video radovi i instalacije.

***

Epistemološki parametri sadašnjice globalnog trenutka prepoznaju se u pojavama kao što su fundamentalizam, terorizam, masovne migracije islamskog stanovništa ka Evropi, što za posledicu ima nelagodnost, gotovo strah, od njihovog prisustva i uticaja u dominantno hrišćanskom svetu. U takvim uslovima kada razorna snaga duha vremena sve više kompromituje ideje o ravnopravnosti i međusobnoj toleranciji, umetnost postaje vokacija samosvesnih pojedinaca koji oslanjajući se na emotivni i moralni imperativ, kao uravnoteženi odnos između slobode i odgovornosti, izriču svoj stav.

Ponikle na prostoru Srbije i Balkana koji je kao „nejasna“ granica između Evrope i Azije vekovima prožet uticajima obeju strana, umetnice Dragana Žarevac i Ivana Dragutinović Sokolovski, odupirući se sadašnjim radikalizovanim mišljenjima, svojim delima i performansima na simboličan način ukazuju na izvorno zajedništvo, sličnost i prožimanje dva sveta. Dve autorke su različitih generacija, profesionalnih iskustava i umetničkog pristupa ali sinhronizovanih senzibiliteta i podudarnog misaonog stava o pitanju odnosa i međusobnog mešanja uticaja tradicije, običaja i kulture orijentalnog Istoka i modernog Zapada. Ovom temom, kroz ciklus „Velovi“, bave se od 2015. godine a njihova izložba u Nišu je šesti zajednički nastup. U samom nazivu ciklusa iščitavamo nameru umetnica da prevaziđu direktan govor i da na nivou metafora sa elementima mističnosti ukažu na „skrivenost“ istinskih odnosa između Istoka i Zapada.

Usmerene tradicijom sufizma - mističnog i asketskog dela islama, umetnice u svojim video radovima na sebi svojstvene načine koriste delove sufijske prakse (molitve praćene muzikom ili plesom okretanja), reinterpretirajući ih sa stanovišta naglašenog ženskog principa. U radu Zikr (video performans) Dragana Žarevac sedi u karakterističnom molitvenom stavu i pevajući izgovara tekst molitve (Alla hu - Bog jeste) s tim što varira način pevanja a u ritmu prepoznajemo evropsko nasleđe uključujući i taktove Betovenove Ode radosti.Kreirajući svoju varijantu zikra Žarevac preosmišljava dobro znani ritual i stvara fragmentalnu sliku života u kojoj je moguće jasno mešanje identiteta, što je preduslov adekvatnog suživota. Rad Iris je video performans Ivane Dragutinović Sokolovski u kome umetnica kroz pesmu Što te nema i parafrazu ceremonije odevanja žena u islamskom svetu, odmotavajući velove crvene boje sa sebe do tačke koja preti da otkrije nagost tela, da bi zatim promenom smera kretanja počeo proces zamotavanja do potpunog prekrivanja, zapravo sugeriše misao da je suština ili istina, skrivana tajna koju smo u stanju da naslutimo ali čija nam spoznaja ili potpuno otkrivanje neprestalno izmiče. U zajedničkom radu Spirala (video instalacija) umetnice kompariraju dva segmenta: dokumentarni snimak kretanja vernika oko Ćabe u Meki sa činom kretanja u krug jedne žene/umetnice oko druge u procesu otkrivanja/pokrivanja vlastitosti. Traganje za istinom bilo u kolektivnoj ili individualnoj svesti je trajni proces koji svoje ishodište ima u duhovnom uzletu ali na krilima međusobnog razumevanja i očuvanja dostojanstva svakog ljudskog bića. Insistiranje na crvenoj boji, koja je visokog emotivnog inetenziteta sa višestrukom simbolikom, provlači se kroz gotovo sva dela a posebno je apostrofirano u zajedničkom radu Paralele koji je ambijentalana instalacija, rađena in city. Crvenom tkaninom umetnice reorganizuju izložbeni prostor deleći ga na paralelne segmente što podiže pozornost posetila simulirajući ideju da je povlačenje veštačkih granica neprimerena namera, koja za posledicu može da ima suštinsko ograničavanje slobode ljudi.

Racionalno sagledane slabosti savremenog sveta Dragana Žarevac i Ivana Dragutinović Sokolovski komentarišu na metaforičan način a vizualizuju sa priličnom dozom lične osećajnosti i sentimenta prema čulnom i senzualnom, što je prevashodno nama na Balkanu, blisko nasleđe Istoka. Uzbudljivi sadržaji otvaraju se pred nama kao deo sveta koji nosimo u sebi danas, ali ćemo ga nositi i sutra bez obzira na aktuelne pokušaje uspostavljanje nekih novih zakonitosti nezavisnih od realne stvarnosti.

Milica Todorović
POZIVAMO VAS NA SVEČANO OTVARANjE IZLOŽBE GRAFIKA I CRTEŽA
„MALI KABINET MISTERIJE“
SNEŽANE PETROVIĆ

u četvrtak, 19.septembra 2019.god. Salon 77, u 20 sati


Snežana Petrović je rođena u Novom Sadu 1977. godine. Diplomirala je na FU u Novom Sadu u klasi prof.Milana Stanojeva, gde je i magistrirala u klasi prof Radovana Jandrića. Doktorirala je na FLU u Beogradu u klasi prof. Žarka Smiljanića.

Trenutno radi na FU u Novom Sadu kao stručni saradnik na katedri za Grafiku.Do sada je učestvovala na preko 150 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu i 19 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.Dobitnica je više nagrada za umetnički i pedagoški rad od kojih značajnije izdvajamo: Nagrada žirija na 6 tokijskom međunarodnom bijenalu male grafike 2018, specijalna i otkupna nagrada žirija na 10 Međunarodnom bijenalu grafike 2009. u Akva termi u Italiji, druga nagrada na Bijenalu Milena Pavlović Barili 2117, u Požarevcu.Snežana je član ULUSa i ULUVa i Međunarodnog udruženja mecotinte. Njena dela nalaze se u mnogim privatnim kolekcijama kao i u nacionalnim muzejima širom sveta.

Snežana Petrović Direrovskom preciznošću gradi bogate kompoziciske forme u čarobnoj tehnici mecotinte. Nadrealne scene povezuju prošlost i sadašnjost uvlače posmatrača u imaginarni san koji je kristalno jasno iscrtan.Snežana postupno i promišljeno ulazi u sliku ne gubeći pritom onu lucidnost i lakoću stvaranja.Fokusirana je isključivo na figuraciju, kreirajući nadrealne mistične scene nalik renesansnim. Kompozicija u zlatnom preseku, nekoliko planova ravnopravno podeljenih kompozicija, sa istaknutim grafičkim i crtačkim umećem, izvanredno upotrebljava i kreativno usklađuje sa sopstvenim likovnim izrazom. Snežana gaji sklonost ka scenskom, nadrealnom karakteru slike, uvodeći nas u bajkovit svet, ispunjen simbolima koji imaju čak slojevito i različito tumačenje. Ono što zaista čini konstantu njenog višedecenijskog rada, jeste vrhunski umetnički senzibilitet za grafičku materiju, kako u izvanrednom postupku tako i u percepciji samog likovnog dela i Snežanu Petrović svrstava na taj način u sam vrh svedskih majstora mecotinte i na  sam vrh grafičke scene danas.

Za GSLU Niš, Sonja Vukašinović