G A L E R I J A   S A V R E M E N E   U M E T N O S T I  
K e j  K o l a  s r p s k i h  s e s t a r a  1 / I I
1 8 0 0 0  N i š
S r b i j a
T e l .   + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 :   5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
 
 
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA 
O  S  T  A  L I
M  E  D  I  J  I
 
 
P R E S S   2 0 2 0
 
IZLOŽBENI PROGRAM U 2020. GODINI
GALERIJA
SAVREMENE
LIKOVNE
UMETNOSTI
NIŠ
REZULTATI KONKURSA
GALERIJE SAVREMENE LIKOVNE UMETNOSTI NIŠ
ZA IZLAGANjE U 2021. GODINI
Galerija savremene likovne umetnosti Niš u skladu sa aktuelnom epidemiološkom situacijom, poštujući mere i preporuke u cilju sprečavanja širenja Covid-19, Likovnu koloniju „Sićevo 2020“ organizuje preko online platfome. Tako će prvi put nakon skoro šest decenija okupljanja umetnika u Sićevu svake godine od 1-10. septembra, usled vanrednih okolnosti kolonija biti održana u virtuelnom okruženju.

Odlukom Saveta manifestacije, čiji je predsednik Miodrag Anđelković, magistar grafike, ovogodišnji saziv broji sedmoro učesnika: Nikola Džafo iz Novog Sada, Jarmila Vešović, Danijela Fulgosi i Ivana Ivković iz Beograda, Milovan Panić iz Pančeva, Nataša Dejanović i Vladimir Stanković iz Niša. Imajući u vidu neprocenjiv značaj zajedničkog rada, stvaranja i razmene iskustava tokom kolonije, ali i specifične trenutne uslove koji dozvoljavaju isključivo online interakciju, umetnici će virtuelnim turama kroz Sićevo i okolinu biti u prilici da se upoznaju i svako na svoj način doživi makar deo atmosfere, prirode, nadaleko čuvene klisure... Zahvaljujući digitalnoj platformi, u poslednje vreme sve prisutnijem načinu povezivanja i uspostavljanja komunikacije, pored rada u ateljeu biće u prilici da kroz zajedničke razgovore razmotre uticaj pandemije na umetnost,stvaraoce, društvo uopšte, značaj kulture i njeno mesto u virtuelnom svetu, položaj i budućnost kolonija  u aktuelnim uslovima.

Moderatori diskusija biće kustosi GSLU, a publika će biti u prilici da ih prati putem facebook stranice ustanove

Likovna kolonija „Sićevo“ je nastarija kolonija na Balkanu. Osnovala je poznata srpska slikarka Nadežda Petrović, koja je zahvaljujući sopstvenom entuzijazmu i nesebičnom zalaganju 1905. godine uspela da okupi u Sićevu, selu nadomak Niša, kolege uz Slovenije i Hrvatske sa kojima je studirala u Minhenu - Jakopiča, Grohara, Meštrovića, Vesela, Vučetića i formirala Prvu jugoslovensku umetničku koloniju. Ideja o okupljanju umetnika svake godine bila je neodrživa zbog ratova koji su usledili, ekonomske krize i siromaštva.

Šest decenija kasnije, 1964.godine na inicijativu likovnih umetnika i kulturnih radnika Niša obnovljena je Likovna kolonija „Sićevo“, a organizacija manifestacije međunarodnog karaktera  od 1970. poverena je  Galeriji savremene likovne umetnosti Niš. 

U radu kolonije do sada je učestvovalo 511- oro umetnika iz zemlje i inostranstva i zahvaljujući visokim kriterijumima i brižljivim odabirima saziva, fond Galerije SLU bogatiji je za 942 dela.

Svake godine u Paviljonu u Tvrđavi priređuje se izložba radova nastalih tokom boravka umetnika u Sićevu. Izložba dela ovogodišnjeg saziva planirana je za novembar, u skladu sa epidemiološkom situacijom.

Likovnu koloniju „Sićevo 2020“ podržali su Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Niš.

Galerija savremene likovne umetnosti Niš Vas poziva da posetite aktuelne izložbe u Oficirskom domu i Paviljonu u Tvrđavi, fotografišete eksponat koji Vam se najviše dopada, objavite na svom Instagram nalogu sa #fotkaizgalerije, zapratite i označite naš nalog @galerijaslunis i postanete učesnici akcije ''Fotka iz Galerije''. Ukoliko želite, možete objaviti više fotografija.

Zahvaljujući saradnji sa izdavačkom kućom "Laguna" knjige i kompanijom Swisslion Takovo, obezbedili smo nagrade za autore pet fotografija sa najviše lajkova, o čemu ćemo Vas obavestiti direktnom porukom preko Instagrama. Imena i fotografije pobednika biće objavljeni na sajtu Galerije, Facebook i Instagram profilu Galerije SLU Niš.

Fotografije možete slati od 10. oktobra do 10. decembra. O datumu dodele nagrada ćemo Vas naknadno obavestiti.

Vaša Galerija SLU Niš
Srpsko - belgijski umetnički dijalog, Paviljon u Tvrđavi, 21. novembar - 10. decembar 2020, Svakog dana osim ponedeljka od 12 - 17 sati            ------         Niški salon 12/2, Oficirski dom, svakog radnog dana i subotom od 12 do 18 sati.
Srpsko-belgijski umetnički dijalog

Paviljon u Tvrđavi
21. novembar - 10. decembar 2020

Od subote 21. novebra u 12 časova publika u Nišu će u Paviljonu Tvrđavi moći da poseti izložbu dela nastalih u okviru projekta „Srpsko-belgijski umetnički dijalog“, koji je pod naslovom „Piroda i savremeno vizuelno stvaralaštvo“ održan u avgustu 2019. godine, u zgradi „Likovne kolonije Sićevo“.
U cilju doprinosa mobilnosti i povezivanju savremenih stvaralaca, razmene iskustava i ideja, kao i internacionalizaciji programa, Galerija savremene likovne umetnosti Niš pokrenula  je 2017. godine manifestaciju „Umetnički dijalozi“, koji podrazumeva rezidencijalni boravak domaćih i umetnika određene od evropskih zemalja u zgradi Likovne kolonije „Sićevo“ i realizaciju zajedničke izložbe u obe sredine. U okviru drugog ciklusa održavanja, sa temom „Priroda i savremeno vizuelno stvaralaštvo“, radni boravak po četvoro umetnika iz Belgije i Srbije realizovan je u periodu od  5. do 12. avgusta 2019.

Sa visokom umetničkom odgovornosti i moralnom svesti, učesnici su dali doprinos mišljenju širokog tematskog kruga koji je pred njih postavljen. Moć i nemoć prirode (Mišel Barzin / Michel Barzin), kao i neophodnost podrške njenoj vitalnosti (Slobodan Radojković), otpor koji priroda ulaže u sopstveni opstanak (Patricija Sonvil / Patricia Sonville), te otsustvo svesti o delovanju čoveka na životno okruženje i imperativ konfora (Jovanka Mladenović), kao preduslov narušavanja zakona kosmičke ravnoteže (Milena Putnik), i sa druge strane, virtuelizovanje predela i praćenje promena njihovog ontološkog statusa (Nemanja Lađić), ili smeštanje viđenog u kotnekst šire slike sveta (Roman van Vinsen / Romain Van Wissen), ili mape sopstvenih puteva i senzacija (Sofi Legros / Sophie Legros ), izvodi su iz medijski raznovrsnih dela ove izložbe. Relevantnost nastalih radova u okvirima opusa umetnika predstavlja uspeh ovog projekta, ali i važan faktor kvalitetne popune kolekcije niške galerije.
Izložba srpskih i belgijskih umetnika u Paviljonu u Tvrđavi trajaće do 10. decembra.
Nataša Dejanović Dimitrijević

Nataša Dejanović Dimitrijević rođena je 1979. u Vranju.

Diplomirala je slikarstvo na Fakuletu likovnih umetnosti u Beogradu 2004. godine, gde je i magistrirala 2008. Doktorirala na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu 2017. godine, u klasi profesora Vladimira Veličkovića.

Stvaralačka linija Nataše Dimitrijević poseduje jednu osnovnu, vodeću tendenciju osavremenjivanja klasičnih zidnih tehnika i njihovo afirmisanje u jednom sasvim novom, originalnom aranžmanu. Istraživajući više slikarskih tehnika istovremeno, odstupa od klasičnih postupaka uvodeći nove materijale, kao i slobodu u samom procesu izrade, izvan uonbičajenih stereotipa, koristeći iskustva u tehnici mozaika i zgrafito. Spajajući impulsivnu emociju i snažne stvaralačke impulse, kreira vlastitu poetiku kao odraz vlastitih duhovnih stanja. 

Izlagala samostalno 12 puta i na preko 80 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnik je više međunarodnih likovnih kolonija. Dobitnik je nekoliko nagrada iz oblasti slikarstva i mozaika: Nagrada za mozaik na međunarodnoj koloniji „Kamen u arhitekturi i umetnosti“, Kragujevac (2013); prva nagrada na internacionalnoj izložbi mozaika „Mozaik kao savremena umetnost“, Narodna banka Srbije, Beograd (2017); otkupna nagrada na Bijenalu umetnika Vranja, Galerija Narodnog muzeja, Vranje, (2019).

Radi kao profesor na Visokoj školi za vaspitače u Bujanovcu.
Član je ULUS-a, ULUPUDS-a i AIMC-a.
UČESNICI LIKOVNE KOLONIJE ''SIĆEVO 2020'':
Milovan Panić

Milovan Panić je rođen 1954. godine u Komiriću (Osečina). Član je ULUV-a od 1988. godine.
Milovan Panić je umetnik koji motiv pejzaža postavlja u centar likovnih istraživanja, stvarajući vlastitu ikonografiju kroz koju izbija snažna, ubedljiva ekspresija. Tokom stvaralačkog postupka umetnik se vodi čistim slikarskim nagonom pomešanim sa različitim stanjima svesti, otkrivajući nove puteve sazananja. Uzimajući motive direktno iz prirode, sigurnim potezima spontano gradi čiste slikarske zapise u zavisnosti od trenutnog raspoloženja.

Samostalno je izlagao 15 puta: Dom omladine, Pančevo; Centar za kulturu, Pančevo; Savremena galerija Centra za kulturu, Pančevo; Dom kulture u Omoljici; Galerija ULUV-a, Novi Sadu; Zavičajni muzej u Rumi; Stara kapetanija u Zemunu; Galerija „Jovan Popović“ u Opovu; Galerija ULUV-a, Novi Sad; Galerija Boem, Starčevo; Kulturni centar Pančevo; Kultruni centar „Lukijan Mušicki“, Temerin; Kulturni centar ,Paraćin; Kuća kralja Petra I; Galerija „Osečina“.
Učesnik je više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Za svoj rad dobio je do sad 7 nagrada: Plaketa grada Zagreba (1985); Prve nagrade „Majskih susreta 86“, Beograd (1986); Prve nagrade „Oktobarskog salona“ u Pančevu (1990); Otkupne nagrade sremskomitrovačkog salona (1990); Otkupna nagrad RTS Srbija (1990); Prve nagrade na jesenjem salonu u Rumi (1991); Prve nagrade za slikarstvo, Kovin (2019).
Vladimir Stanković

Vladimir Stanković je rođen 1969. godine u Nišu.
Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu -odsek dizajna tekstila, gde je i doktorirao 2020. godine.

Vladimir Stanković svojom kolekcijom dela izražava istančano osećanje za sklad i harmoniju likovnih elemenata, kao i vlastita filozofska razmišljanja kroz dinamičnu igru raznovrsnih ironičnih i provokativnih formi.
Opredeljujući se za umetnost pop-arta V.Stanković svojim kreativnim delovanjem na svojevrsan način kritikuje prisustvo neukusa i kiča u svakodnevici koja nas oktužuje. Uzdizanjem naizgled banalnih predmeta i proizvoda modernog društva, na ironičan način predstavlja paradokse jednog vremena koristeći se stripom kao medijumom masovne komunikacije
Maštovitim idejama, tehnikom improvizacije i spontanosti sa dozom sarkazma i ironije upravo u svetu muzike, mode, pisanih i video medija prikuplja elemente za vlastiti repertoar, kojim skreće pažnju na odsustvo svih estetskih, pa i moralnih kriterijuma. Pored stripa, tehnikom kolaža na vešt način plasira složeni sadržaj modernog čoveka izmanipulisanog potrošačkim mentalitetom, socijalnim fetišizmom i trivijalnim idolima, kritikujući materijalnu preopterećenost jednog osiromašenog društva.

Radio je u dizajn centru Poslovna Čukarica u Beogradu, u Umetničkoj školi u Nišu, a danas je redovni profesor na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu.
Realizovao je 12 samostalnih izložbi, a učesnik je preko 40 kolektivnih izložbi i 9 slikarskih kolonija.
Dobitnik je II nagrade za malu grafiku na svili niškog Grafičkog kruga u Nišu (2018).
Jarmila Vešović

Jarmila Vešović je rođena 1954. godine na Cetinju. Diplomirala  na  odseku slikarstva u klasi profesora Stojana Ćelića na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (1980), a potom magistrirala u klasi profesora Radenka Miševića na istom Fakultetu (1982). Od 1986. do 1990. godine kao stipendista Francuske Vlade , specializira u klasi profesora Đina Silvestrija eksperimentalne tehnike  na „Ecole Nationale Supériore des beaux -Art“  u Parizu (Francuska).
Jarmila Vešović poseduje zreli, sofisticiran likovni izraz  u kome svetlost, materija i magična atmosfera imaju vodeću ulogu. Kombinujući različite materijale kreira višeslojne strukture slike, otvarajući tajnovite energetske prostore za gradnju sopstvene ikonografske predstave. Posedujući lirski pristup umetničkom delu, neguje suptilne, odmerene odnose svetlosti i senke, organskog i neorganskog, istražuje prozračne i višeslojne podloge, menjajući često izvore svetlosti. Prepuštajući se setnom raspoloženju, ili sanjarenju otvara nove puteve i mogućnosti interpretacije umetničkog dela uvodeći tanane, poetične  relacije između boje i materije, prostora i  vremena,  dok svetlost poprima poseban eterični sjaj. 

Slike joj se nalaze na u mnogim muzejima i kolekcijama: Muzeju moderne umetnosti, Kairo,(Egipat); Muzeu Matis u Kato-Kambresiju, rodnom gradu Matisa, ( Fancuskoj); Muzeju Cepter; Muzeju savremene umetnosti ; Narodnom muzeju u Beogradu, (Srbija); Muzeju Univerziteta Rozario, Kordoba, (Španija); Muzeju moderne umetnosti, grafički odsek, Tokio, (Japan); Privatnoj kolekciji An Blan,u Parizu, (Francuska); Muzeju Crne Gore na Cetinju.
Izlagala je na preko 40 samostalnih izložbi među kojima je  i retrospektivna izložba  u Galeriji kuće legata  u  Beogradu („Reminiscencija“) tridesetogodišnji opus (2018). Učestvovala je na više od stotčetrdeset grupnih izložbi u Srbiji ,Francuskoj, Španiji , Koreji, Švedskoj, Italiji i Egiptu.

Od mnogobrojnih priznanja izdvajaju se: Prva nagrada za slikarstvo, Oktobarski salon, Beograd, (1991); Nagrada „Félix Bracquemond” za grafiku u Narodnom salonu lepih umetnosti , Karusel Luvr (2003); Prva nagrada za slikarstvo „Achille Fould -Stirbey”, francuska Akademija nauka i umetnosti, Pariz (2003 i 2012).
Član je ULUSA od 1981. i „LA MAISON DES ARTISTE“ od 1989. godine.

Živi i radi u Beogradu i Parizu.

„Jarmila Vešović sve više otkriva svoje biće, tj. svoje tragove svetlosti; njeni odsjaji sa belog papira ukazuju na poreklo jednog vrlo ličnog i već zrelog rada. To su svetlosti koje se oslobađaju malo po malo i stvaraju, evolucijom različitih formi, univerzum pun zanimljivosti i magije. Sa pretežno prozračnim papirima, koje ona slaže do beskonačnosti, sa upletenim komadićima drveta, listićima plastike i gvozdenim žicama, koje ona unosi u višeslojne strukture, Jarmila stvara nove teksture u kojima nas svetlost, jedva obojena i puna emocija, uvek  vraća u neki veoma poetičan svet. Jarmila Vešović ide i dalje napred, daleko od buke, u naporu svojih istraživanja koja je vode do suštine. Na taj način ona prodire najdublje u sebe, da bi uhvatila svu energiju neophodnu za stvaranje. Tu se nalaze i glavni elementi i dinamička snaga, te zajedno proizvode likovnu ravnotežu, koju uvek pronalazimo u njenim radovima. Suptilnim bojama i upotrebom različitih materijala, ona je takođe u procesu pronalaženja novih struktura: tom evolucijom ona izražava ritam koji odgovara jednom umetničkom delu. Smenjivanje različitih podloga prikazuje, bez sumnje, pojedine trenutke iz njenog života, slike njene daleke zemlje, koje nam ona prenosi sa opsednutošću, snagom i ubeđenjem. Ona nam nudi prostorni obim i površine koje se oslanjaju na slike i prepuštaju nas sanjarenju: spajanje tih formi oslobađa čudnovatu stvarnost, nagoveštenu osnovom papira ili pak gvozdenim žicama, koje na trenutak prkose prostoru, stvarajući suptilno okruženje i na taj način oživljavajući njenu zanimljivu avanturu.“

Đino Silvestri
Daniela Fulgosi

Rođena je u Zemunu 1967. godine. Diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1991, gde je završila i postdiplomske studije 1995. godine. Član ULUS-a od 1992.

Daniela Fulgosi se bavi crtežom, grafikom, kolažom i umetničkim knjigama. Međusobnim preplitanjem osetljivog, temeljnog crteža i konstruktivnih elemenata u kolažu, postiže svedene kompozicije. Slojevita, rekonstruktivna i reciklažna priroda postupka odgovara bavljenju vremenom, sećanjem i predmetom, kao ličnom i opštom memorabilijom.
Priredila je 24 samostalne izložbe (Galerija Kolarčeve zadužbine, Beograd, Galerija Grafički kolektiv, Beograd, Galerija ULUS, Beograd, Likovna galerija Kulturnog centra Beograda, Beograd, Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad, Prodajna galerija BEOGRAD, Beograd, Legat M. Zorić i R. Čolakovića, Muzej savremene umetnosti, Beograd, Galerija savremene umetnosti, Galerija SRBIJA, Niš, Galerija DRINA, Beograd,  itd). Učestvovala je na preko 250 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, od čega je veliki broj prestižnih međunarodnih smotri crteža i grafike.

Za svoj umetnički rad dobila je 14 nagrada za grafiku, crtež i umetničke knjige (Međunarodno Zlatno pero Beograda, 1992, 2013;  Nagrada Oktobarskog salona za grafiku, 1997; Nagrada III beogradskog bijenala crteža i male plastike (za crtež), 1997; Veliki pečat Grafičkog kolektiva, 2001; Zlatna igla ULUS-a, 2004, itd.).
Radovi joj se nalaze u kolekciji Muzeja Savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu, imala je više otkupa od strane grada Beograda i Ministarstva kulture Republike Srbije.
Redovani je profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti, gde je obavljala i dužnost dekana.
Ivana Ivković

Ivana Ivković (Beograd, 1979) stekla je priznanje svojim zavidno iskrenim i često intenzivno privatnim i samorefleksivnim pristupom. Ivanin nomadski stil života - putovanja, česte geografske dislokacije i izloženosti različitim kulturnim okruženjima uticali su na njen rad koji se razvija između lične istorije i kolektivnog sećanja. Njena umetnička praksa obuhvata širok spektar medija kroz koje stvara intervencije specifične za lokaciju i izrazito upečatljiva okruženja u izložbenim prostorima.

Ivković izlaže na samostalnim i grupnim izložbama u galerijama, nezavisnim umetničkim prostorima, kulturnim institucijama i muzejima na međunarodnom nivou od 2006. Njen rad se prevashodno zasniva na mediju crteža koji koristi na delikatan i krajnje intuitivan način, prevazilazeći ograničenja tradicionalnog cilja reprezentacije u ovoj disciplini. Ivana tretira crtanje dvostruko: kao prostor za skiciranje iskustva intimnosti i kao početni nacrt za dalju transpoziciju kompetencija ovog medija u trodimenzionalni prostor kroz objekte, ambijente i performativne situacije, uključujući jednako izvođače i publiku kao njihove protagoniste.

Ivković postiže efekte krhkosti, prolaznosti i psiholoških stanja, dok razgovara sa svojom publikom putem živih slika i suočava gledaoce sa naglašenim emocijama i ambivalentnom tišinom. Pojam identiteta i rodnog iskustva stalno je prisutan u Ivaninim radovima. Na najneočekivaniji način Ivković preokreće zloglasne klasične uloge žena i muškaraca u umetnosti, koristeći nago ili polu-nago muško telo kao performativni instrument u okviru svojih orkestriranih scena ili tableau vivant- a. Izloženo u različitim odnosima unutar izložbenog prostora i uz minimalističku koreografiju, muško telo u Ivaninim performansima postaje upravo medij, kanal osetljivosti, ranjivosti, nelagode i senzualnosti
.
Nikola Džafo

Nikola Džafo je rođen 1950. godine u Novom Sadu. Završio Višu pedagošku školu u Novom Sadu, a potom diplomirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1978. i magistrirao 1981. Samostalno izlagao u staroj i novoj državi, kao i u inostranstvu.

Od devedesetih godina, tokom ratova i razaranja na prostorima bivše Jugoslavije, pored umetnosti, aktivno se bavi političkim i društvenim problemima i zalaže se za dignitet svoje profesije. Idejni tvorac i pokretač grupe Led art, sa kojom ostvaruje više od 30 projekata. Saosnivač Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu i Multimedijalnog centra „Led art“ u Novom Sadu. Sa grupom mlađih novosadskih umetnika, sa idejom da umetnost može da leči i menja svet, pokrenuo Art kliniku, koja se 2013. transformisala u ŠOK zadrugu. Dobitnik „Politikine“ nagrade za likovnu umetnost (2012) za izložbu „Lepus in fabula“, MSUV, Novi Sad, 2011.

Izbor samostalnih izložbi: 2010: „Pazi! Umetnost ne ujeda”, Galerija „O3one”, Beograd; 2011: „Lepus in fabula”, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad;

2011/2012: „Drugi put međ slikarima“, Galerija „Nova“, Beograd; 2013: „Kružni put (Nikad završeni crteži)“, Galerija „Remont“, Beograd, 2017/2018: „Večera za zeca“, Galerija „Remont“, Beograd; „Oficirski dom“, Niš; Savremena galerija Zrenjanin; Sterijino pozorje Novi Sad; 2018: „Prolećni vrt tajni“, Galerija „Drina“, Beograd.