G A L E R I J A   S A V R E M E N E   U M E T N O S T I  
K e j  K o l a  s r p s k i h  s e s t a r a  1 / I I
1 8 0 0 0  N i š
S r b i j a
T e l .   + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 :   5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
 
 
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA 
O  S  T  A  L I
M  E  D  I  J  I
 
 
P R E S S   2 0 2 0
 
IZLOŽBENI PROGRAM U 2020. GODINI
GALERIJA
SAVREMENE
LIKOVNE
UMETNOSTI
NIŠ
REZULTATI KONKURSA
GALERIJE SAVREMENE LIKOVNE UMETNOSTI NIŠ
ZA IZLAGANjE U 2021. GODINI
Galerija savremene likovne umetnosti Niš u skladu sa aktuelnom epidemiološkom situacijom, poštujući mere i preporuke u cilju sprečavanja širenja Covid-19, Likovnu koloniju „Sićevo 2020“ organizuje preko online platfome. Tako će prvi put nakon skoro šest decenija okupljanja umetnika u Sićevu svake godine od 1-10. septembra, usled vanrednih okolnosti kolonija biti održana u virtuelnom okruženju.

Odlukom Saveta manifestacije, čiji je predsednik Miodrag Anđelković, magistar grafike, ovogodišnji saziv broji sedmoro učesnika: Nikola Džafo iz Novog Sada, Jarmila Vešović, Danijela Fulgosi i Ivana Ivković iz Beograda, Milovan Panić iz Pančeva, Nataša Dejanović i Vladimir Stanković iz Niša. Imajući u vidu neprocenjiv značaj zajedničkog rada, stvaranja i razmene iskustava tokom kolonije, ali i specifične trenutne uslove koji dozvoljavaju isključivo online interakciju, umetnici će virtuelnim turama kroz Sićevo i okolinu biti u prilici da se upoznaju i svako na svoj način doživi makar deo atmosfere, prirode, nadaleko čuvene klisure... Zahvaljujući digitalnoj platformi, u poslednje vreme sve prisutnijem načinu povezivanja i uspostavljanja komunikacije, pored rada u ateljeu biće u prilici da kroz zajedničke razgovore razmotre uticaj pandemije na umetnost,stvaraoce, društvo uopšte, značaj kulture i njeno mesto u virtuelnom svetu, položaj i budućnost kolonija  u aktuelnim uslovima.

Moderatori diskusija biće kustosi GSLU, a publika će biti u prilici da ih prati putem facebook stranice ustanove

Likovna kolonija „Sićevo“ je nastarija kolonija na Balkanu. Osnovala je poznata srpska slikarka Nadežda Petrović, koja je zahvaljujući sopstvenom entuzijazmu i nesebičnom zalaganju 1905. godine uspela da okupi u Sićevu, selu nadomak Niša, kolege uz Slovenije i Hrvatske sa kojima je studirala u Minhenu - Jakopiča, Grohara, Meštrovića, Vesela, Vučetića i formirala Prvu jugoslovensku umetničku koloniju. Ideja o okupljanju umetnika svake godine bila je neodrživa zbog ratova koji su usledili, ekonomske krize i siromaštva.

Šest decenija kasnije, 1964.godine na inicijativu likovnih umetnika i kulturnih radnika Niša obnovljena je Likovna kolonija „Sićevo“, a organizacija manifestacije međunarodnog karaktera  od 1970. poverena je  Galeriji savremene likovne umetnosti Niš. 

U radu kolonije do sada je učestvovalo 511- oro umetnika iz zemlje i inostranstva i zahvaljujući visokim kriterijumima i brižljivim odabirima saziva, fond Galerije SLU bogatiji je za 942 dela.

Svake godine u Paviljonu u Tvrđavi priređuje se izložba radova nastalih tokom boravka umetnika u Sićevu. Izložba dela ovogodišnjeg saziva planirana je za novembar, u skladu sa epidemiološkom situacijom.

Likovnu koloniju „Sićevo 2020“ podržali su Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Niš.

IZLOŽBA IZBOR IZ ZBIRKE  DELA LIKOVNIH UMETNIKA NIŠA

OFICIRSKI DOM I PAVILjON U TVRĐAVI, 15.SEPTEMBAR - 6.OKTOBAR

Povodom 50 godina rada i postojanja, a u cilju prezentacije sopstvene kolekcije umetničkih dela, Galerija savremene likovne umetnosti Niš od 15.septembra u Oficirskom domu i Paviljonu u Tvrđavi priređuje izložbu Izbor iz Zbirke dela likovnih umetnika Niša. Autor izložbe je muzejski savetnik Radmila Kostić.

Formiranje Zbirke dela likovnih umetnika Niša treba vezivati za brojne izlagačke  aktivnosti niških umetnika, kako u samom Nišu, tako i izvan njega. Zbirka je koncipirana kao zasebna celina u nameri da predstavi raznovrsne likovne prakse  umetnika na jednom mestu, a cilj formiranja je  prikupljanje, čuvanje, proučavanje, promovisanje i praćenje celokupnog stvaralaštvo umetnika našeg grada od 1970. godine do danas. Oni se  tokom godina postepeno uključuju u savremene tokove jugoslovenske umetnosti, učestvuju na republičkim, saveznim i inostranim izložbama, gde su dobijali značajne nagrade. Zahvaljujući upravo njihovoj inicijativi obnovljen je rad Likovne kolonije u Sićevu i osnovana Galerija savremene likovne umetnosti .

Niz godina unazad izložbe niških umetnika gostovale su u većim centrima u zemlji (Zagrebu, Beogradu, Sarajevu) i inostranstvu ( Engleska, Rumunija, Švajcarska, Francuska ..)

Tokom vremena likovni umetnici Niša, koji su članovi Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) osnivaju samoinicijativno podružnicu u Nišu 7. januara 1980.godine. Udruženje okuplja slikare, vajare, grafičare, članove Udruženja likovnih umetnika Srbije koji žive i rade u Nišu sa ciljem unapređenja likovnog stvaralaštva na teritoriji opštine.

Tokom sedamdesetih i osamdesetih Zbirka se popunjavala pretežno otkupima sa tekućih kolektivnih i samostalnih izložbi. Ipak, veći deo formiran je zahvaljujući Likovnoj koloniji u Sićevu, Likovnoj koloniji u Lucernu, poklonima autora, otkupima i otkupnim nagradama.
Najbrojniji su radovi Miodraga Anđelkovića (20), Miroslava Anđelkovića (15), Radomira Antića (12), Miomira Cvetkovića (12), Aleksandra Devića (11), Đura Radonjića (11), Momčila Mitića (11), Stoleta Stojkovića (10), Miroljuba Aleksića (9).

Kada je u pitanju grafika, Zbirka se popunjavala sporadično individualnim poklonima autora, potom grafikama sa Simpozijuma litografije održanog u Umetničkoj školi u Nišu (1986.) sve do početka rada Grafičke radionice Sićevo (2006.) u čijem radu učestvuju i niški umetnici. Vajari su zastupljeni u manjem broju, jer se manji broj umetnika  opredelio za ovu zahtevnu likovnu disciplinu. Pa ipak ,tokom osamdesetih oni su zapaženi pored slikara na republičkim smotrama osvajajući prestižne nagrade.

Medij fotografije, kao i novi mediji u okviru Zbirke trenutno su u najmanjem broju zastupljeni, ali  nadamo se da će zahvaljujući Fakultetu umetnosti u Nišu i dolasku novih generacija povećati broj umetnika koji neguje ovu vrstu vizuelnog jezika.

Od 15.septembra u Oficirskom domu će biti izloženo 47 slika i 11 skulptura,  a u Paviljonu u Tvrđavi ukupno 30 dela : grafika, crteža i fotografija i novih medija-odabir  iz Zbirke dela likovnih umetnika Niša.

Izložba će za publiku, uz poštovanje preporuka i mera prevencije biti otvorena do 6.oktobra.
Galerija SLU je do sada povodom jubileja priredila izložbe Izbor iz Zbirke savremenog slikarstva, Zbirke savremene skulpture, Zbirke novih medija i Zbirke grafika, crteža i radova na papiru.

U izložbenoj sali u Oficirskom domu u Nišu u organizaciji Galerije savremene likovne umetnosti, od četvrtka 8. oktobra u 12 časova moguće je posetiti izložbu serigrafija Endija Vorhola iz kolekcije galerije Visconti Fine Art Ljubljana.

Postavku čine prepoznatljivi radovi Endi Vorhola, nastali u periodu 60-tih godina prošlog veka kada je pop art dostigao vrhunac umetničkog izražavanja. Sito štampa kao prepoznatljiva tehnika pop arta zastupljena je u većini radova. Kontraverzni i uvek zanimljivi Vorhol predstavljen je ikoničkim radovima pop arta: Marilyn Monroe, Flowers, Marta Graham, Ladies and Gentleman i Speedskater, rad koji je nastao za potrebe održavanja Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu (1984).

Endi Vorhol (Andy Warhol) ili pravim imenom Endru Varhola rođen je 6. avgusta 1928.godine u Pitsburgu. Kreće na studije komercijalne umetnosti na Karnegi institutu za tehnologiju u Pitsburgu, koje završava 1949. godine nakon čega se nastanjuje u Njujorku.  U Njujorku započinje veoma uspešnu karijeru radeći reklame i ilustracije za čaopise: „Vogue“, „Harper's Bazaar“, „New Yorker“ i „Glamour“.
Do početka 1960. je bio uspešni reklamni ilustrator. Toliko uspešan da ga niko nije prihvatao kao umetnika. Uzaludno je pokušavao da dođe do galerija koje su ga uporno odbijale. Tako je i počeo da analizira odnos između komercijalne umetnosti i umetnosti i umesto da ih doživi kao suprotne, kao većina umetnika, počeo je da ih spaja stvarajući pop art.

Šezdesetih otkriva limenku sa supom Campbell, za koju kaže da je zadivljujuća u svojoj banalnosti, a koja će vrlo brzo, pored limenke Koka-kole postati inspiracija njegove umetnosti. Kao opčinjen počinje često da je crta i slika, a potom i štampa uz pomoć sito štampe u više primeraka. Tvrdio je da ne postoji samo jedan medij kojim se može izraziti. Čvrsto je verovao da je baš sve dozvoljeno i da baš to sve treba iskoristiti do maksimuma. Vorhol će svesno ili nesvesno postati vođa jedne neurotične ali ipak senzibilne, urbane i kosmopolitske generacije kojoj je sve, pa čak i više od toga, bilo dopušteno.
Godine 1963. Endi nabavlja 16-milimetarsku kameru koja će doprineti njegovoj filmskoj karijeri. Tako su nastali čuveni filmovi„Chelsea Girls“ i „Empire and Blow Job“. Iako su ta filmska dela prikazivana malobrojnoj, odabranoj publici, stekla su itekako veliku slavu zbog medijske pažnje koju su privlačili njihovi  protagonisti. Vorholov centar umetnosti, mesto gde je pravio kreacije a zvao ih  „rekreacije“  bio je njegov studio za umetničku produkciju „The Factory“. U tom studiju Vorhol je zapošljavao i nadgledao „umetničke radnike“  koji su izrađivali grafike, cipele, filmove, knjige... Ono zbog čega je Vorhol zaista bio jedinstven je to što je običnost uzdizao na tron vrhunske umetnosti.Bila je to neka vrsta moći iz koje je crpio snagu čitavog života. Tako je i anonimne pojedince , u svojim filmovima, pretvarao u prave zvezde. Poznata je njegova „rekreacija“ čuvene Da Vinčijeve „Poslednje večere“. Tokom čitavog života izrađivao je autoportrete slikane jednako jarkim i agresivnim bojama i čuveni portreti poznatih ličnosti koje su se naprosto utrkivale da postanu predmet Vorholove pažnje i umetnosti. Tako se dobila hronika najtalentovanijih, najpoznatijih i najbogatijih ljudi tog perioda. Veličina Vorholovih portreta je u tome da on ne samo da bira zvezde svog vremena već i da je, portretišući ih, doprineo u velikoj meri njihovoj popularnosti i statusu ikona pop kulture. Među njegovim muzama bile su mnoge poznate ličnosti: ispred svih američka diva Merilin Monro (Marylin Monroe), uz koju su rame uz rame stajale i druge pop -  ikone kao što su Elvis, Mik Džeger (Mick Jagger), Elizabet  Tejlor (Elizabeth Taylor), Džeki Kenedi (Jackie Kennedy), Muhamed Ali  (Muhammad Ali), britanska kraljica Elizabeta, ali i nezaboravna Edi Sedžvik (Edie Sedgwick).

Pored slikarstva i filmova, Endi Vorhol bavio se i pisanjem. Poznate njegove knjige su:  „Roman A“ ( u kojem se nalaze greške u pisanju i fonetički zapisi zvukova iz pozadine, kao i audio-zapisa Endija i njegovih prijatelja iz „Fabrike“), „Filozofija Endija Vorhola“, „Od A do B i nazad“ ( za koju se tvrdi da su ga napisali njegovi prijatelji iz „Fabrike“, a koji opisuje Vorholovu pop filozofiju kroz zvuk i razgovore), „Popizam: Vorholove šezdesete“ i „Dnevnici Endija Vorhola“.

Endi Vorhol umro je u bolnici u Njujorku 22. februara 1987.godine, ali ne pod svojim imenom, jer nije želeo da se zna da je bio bolestan.
Ostaće upamćen kao „ Princ pop-umetnosti“, umetnik koji je u potpunosti proživeo „američki san“.

Uz poštovanja preventivnih epidemioloških mera, publika će ovu izložbu moći da poseti do 28. oktobra. Radno vreme galerije u Oficirskom domu je od 10 do 20 časova.
Galerija savremene likovne umetnosti Niš Vas poziva da posetite aktuelne izložbe u Oficirskom domu i Paviljonu u Tvrđavi, fotografišete eksponat koji Vam se najviše dopada, objavite na svom Instagram nalogu sa #fotkaizgalerije, zapratite i označite naš nalog @galerijaslunis i postanete učesnici akcije ''Fotka iz Galerije''. Ukoliko želite, možete objaviti više fotografija.

Zahvaljujući saradnji sa izdavačkom kućom "Laguna" knjige i kompanijom Swisslion Takovo, obezbedili smo nagrade za autore pet fotografija sa najviše lajkova, o čemu ćemo Vas obavestiti direktnom porukom preko Instagrama. Imena i fotografije pobednika biće objavljeni na sajtu Galerije, Facebook i Instagram profilu Galerije SLU Niš.

Fotografije možete slati od 10. oktobra do 10. decembra. O datumu dodele nagrada ćemo Vas naknadno obavestiti.

Vaša Galerija SLU Niš
Galerija savremene likovne umetnosti Niš Vas poziva da posetite izložbu crteža ĐURĐE SIVAČKI od 14. oktobra do 1. novembra 2020.  Paviljon u Tvrđavi.

Izložba crteža Đurđe Sivački iz ciklusa  „Genius loci“ predstavlja seriju pastela sa temom  enterijera i eksterijera. „Njihova ogoljenost i bazičnost onemogućavaju nam precizno pozicioniranje u vremenu, kao i određivanje njihove trenutne namene.Gradovi danas predstavljaju haotično nagomilavanje najrazličitijih enterijera u prostoru. Sintagmom Genius loci problematizuje se jedinstvenost ovih građevina i, najzad, njihovo postojanje, kao i problem identiteta individue u takvom okruženju. Nalik  Pekićevom junaku koji negira postojanje arhitekture, već tvrdi da je ono što egzistira samo njen izgled: „nikada puki oblik neće biti suština arhitekture, arhitektura će uvek biti sakrivena u sadržini tih oblika“, mi se pitamo postoji li još uvek genius loci u našem vremenu.Ova tema inspirisala me je da na crtački način promislim i predstavim grad i njegovu arhitekturu. Siva gama gradskog okruženja predstavljala mi je koloristički izazov, a njena geometrija podstakla da nalazim zanimljive kompozicije unutar nje.Predlošci za nastale crteže su različiti: nezavršene građevine obrasle mahovinom, prizor Sarajeva u magli, razrušena kuća u Izraelu, pogled na panoramu industrijskog dela grada kroz prozor napuštenog stana, refleksija jedne zgrade na drugoj. Tu su i kadrovi iz filmova švedskog reditelja Roja Andersona, čija kinematografija predstavlja prikaz grada sačinjenog od kulisa- sivomaslinastih kutijastih građevina. Samotnost i nepokretnost ovih prizora nude posmatraču meditativnu atmosferu i prostor zapitanosti nad opstankom identiteta jedinke u savremenom svetu.“ - Predgovor iz kataloga Đurđa Sivački.

Đurđa Sivački je rođena 1983. godine u Beogradu. Završila je osnovne i master studije na Filološkom fakultetu u Beogradu, a potom osnovne i master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Gordana Nikolića. Doktorant na istom fakultetu. Radi kao asistent na Fakultetu likovnih umetnosti od 2017. godine. Član ULUSa. Samostalno izlagala u Beogradu,  Lazarevcu, Kragujevcu i ovo je njena 8 samostalna izložba.