G A L E R I J A   S A V R E M E N E   U M E T N O S T I  
K e j  K o l a  s r p s k i h  s e s t a r a  1 / I I
1 8 0 0 0  N i š
S r b i j a
T e l .   + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 :   5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
P R E S S
G A L E R I J A  
S A V R E M E N E 
L I K O V N E
U M E T N O S T I
N I Š
 
 
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA 
O  S  T  A  L I
M  E  D  I  J  I
 
 
Dana 4. 7. 2017. održan je sastanak Umetničkog saveta Galerije savremene likovne umetnosti Niš Umetnički savet je radio u sastavu: predsednik - Dušan Otašević i članovi: Mileta Prodanović, Perica Donkov, Sonja Vukašinović i Milica Todorović.

Nakon pregledavanja 69 prispelih zahteva za izlaganje u tri izložbena prostora GSLU Niš (Salon 77, Paviljon u Tvrđavi i Oficirski dom) Umetnički savet je prihvatio sledeće zahteve

Za  Salon 77   -  ANITA MILIĆ, DANILO BOJIĆ, JOVAN STASIĆ, MIRJANA VRBAŠKI, NIKOLA MARKOVIĆ, TATJANA VONDRAČEK, BOBAN SAVIĆ GETO, MINA RAKIDžIĆ

Za Paviljon u Tvrđavi
-  GORDANA BAŠKOT I PETAR VUJOŠEVIĆ, JELENA ŠALINIĆ I ZORAN KOSTIĆ, MILjAN STEVANOVIĆ, SMILjA IVETIĆ, IVAN HADžI ZDRAVKOVIĆ, UDRUŽENjE STRIPARSKIH UMETNIKA SRBIJE dok je JELENI PETROVIĆ LUKOVIĆ I ANTANASIJU PUNIŠEVCU predloženo za imaju zajedničku izložbu.

Za Oficirski dom  -  projekat Desislave Hristove „Ulaz - Izlaz“, projekat Slavka Timotijevića COLLECTING IS CONNECTING, projekat Leposave Milošević Sibinović, projekat Biljane Vuković i Suzane Vučković „Iz kolekcije Međunarodnog trijenala grafike“, kao i zahtevi za samostalno izlaganje MIODRAGA MIŠKA PETROVIĆA i VLADE MILANOVIĆA.

Program će činiti još tradicionalne izložbe (Niški crtež, Likovna kolonija Sićevo, Likovni umetnici Niša, Niški salon) kao i izložbe po pozivu.


U Nišu, 4.7.2017.
preuzmi konkursni materijal
KONKURS ZA IZLOŽBU ''SALON U OKTOBRU''
preuzmi konkursni materijal
FESTIVAL U VRTU BOJA 
Il festival nel giardino dei colori


Smisao/ opstanka

Sve ljudske potrebe mogu se svesti na dve osnovne: za smislom i opstankom. One su ugrađene u samo naše pojavljivanje i vladaju nama do kraja, određujući na nužan način i našu profesiju. Međutim, ne tako odvojene, ni suprotstavljeno, već uvek u jedinstvu ili "igri razlika". Ne možemo da ih odvojimo, pogotovu ne kada je reč o umetnosti. Svako delo, da bi bilo umetničko, je opredmećenje sintagme - "smisao/opstanka". Nije reč o umetniku i nije umetnički produkt ono što je posledica jedne ili druge potrebe, već njihovog specifičnog jedinstva. Nema ni objedinjavajućeg pojma ili onog što se zove "viši rodni pojam", već postoje samo "potrebe" i njihovo zadovoljenje koje se iznalazi u delu.

Postavlja se pitanje: Kako je to iskazano u slici kao vrsti umetničkog dela ili produkta? Iskazano je, naravno, kao "igra razlika". Ali, ne u odnosu elemenata slike koji nešto kazuju, već u samim elementima koji je čine. Ne boja i crtež, ne boja i gest, ne prednji i zadnji plan, koji nas vode negde drugde - najblaže rečeno u metafiziku; već crtež i crtež, boja i boja, gest i gest, prednji plan i prednji plan - jer nas vode u ostvarivanje.Crtež u njegovom značaju za centriranje slike i istovremene svedenosti do rudimentnog, beznačajnog, do amorfnog oblika, kao takav, drži nešto nabijeno u sebi i oko sebe. Boja, koja bi trebala da svojom količinom određuje svojstva i bude tako svedena na oblike crteža, multiplikuje se na slici u svim svojim mogućnostima do same granice eksplozivnosti preteći da je u potpunosti prisvoji. Da bi se to zaustavilo pojavljuje se monohromna, u nekim pokušajima i bela boja; ne kao boja, već prostor smirenja samog napada boje. Monohromna kao prostor, a ne kao boja. Gest, koji bi trebalo da potencira dramatiku i time se ograniči na zahteve ritma samih oblika i boja, prelazi u aritmiju i intenzivno umnožavanje celinom same slike do neograničnosti - do one monohromne. Prednji plan, koji sa crtežom drži celinu slike, veoma brzo se povlači pred intenzitetom drugog plana. Ovaj se time dinamizuje, da bi pokazao da je boja, a ne drugi plan ili monohromni prostor koji samo služi smeštaju crteža. Slika tako pulsira "igrom razlika".

Elementi slike, čineći celinu slika na ovakav način, iskazuju zaokupiranost same umetnice Ljiljane Strize-Trajkovuć, njihovom "igrom razlika" u odnosu na njenu ugrađenu potrebu za smislom i opstankom. Tako da se tu ne radi o spomenutim "metafizičkim" pretenzijama ili ambivalentnosti, neodlučnosti, neopredeljenosti same umetnice, nego obuzetosti prirodnim određenjima (smislom i opstankom) kroz permanentno potenciranje i istovremenu minimizaciju crteža, boje, gesta, plana ili "igrom njihovih razlika".Odrednica se vidi i u samoj činjenici, da se stvar ne da razrešiti kroz jednu sliku, već  zahteva ponovno "ulaženje" u prostor/e platna. To je novo polje pokušaja, a zapravo neumitnog svakodnevnog delovanja umetnice uz stalnu promenu važnosti: boje, crteža, gesta, plana.

Ovakvo rešavanje "igre razlika" je pravi odgovor na obeležje struke, tj. profesionalnost kao sam smisao/opstanka, a svako drugačije njihovo pozicioniranje odvodi novoj profesiji. Jer, pod težinom smisla/opstanka i neprestanom „igrom razlika“ umetnički izbor može da se svede na realizatora božanskog plana (metafizički momenat) ili trgovca, a slike na mitski relikt ili robu među svim ostalim reliktima i svom ostalom robom. Izbor je svakako na nama i nije tako lak …

                                                                                                                                                                                              Dr Srboljub Dimitrijević