G A L E R I J A   S A V R E M E N E   U M E T N O S T I  
K e j  K o l a  s r p s k i h  s e s t a r a  1 / I I
1 8 0 0 0  N i š
S r b i j a
T e l .   + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 :   5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
P R E S S
G A L E R I J A  
S A V R E M E N E 
L I K O V N E
U M E T N O S T I
N I Š
 
 
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA 
O  S  T  A  L I
M  E  D  I  J  I
 
 

Umetnički savet Galerije savremene likovne umetnosti Niš u sastavu: Dušan Otašević (predsednik), Mileta Prodanović, Perica Donkov, Sonja Vukašinović i Milica Todorović je nakon pegledavanja 96 prispelih  zahteva za izlaganje  u narednoj godini, na sednici održanoj 19. juna 2018. godine prihvatio sledeće zahteve:

Za Oficirski dom: Art Distikt (projekat Dizajn u doba Juge), Ivona Fregl (projekat Umetnost osamdesetih i devedesetih godina), Vesna Milunović, Višnja Petrović i Mile Radičević

Za Paviljon: Milica Antonijević i Dušan Novaković, Ljiljana Stojanović, Svetlana Volic, Vladimir Stanković, Dragana Žarevac i Ivana Dragutinović, Stefan Lukić, Nebojša Adamović i Veljko Vučković, Strip scena Srbije.  Status rezerve ima Snežana Rančić.

Za Salon 77: Andeja Petraković, Dejan Trajković, Goran Delić, Jelena Glišić, Milica Rakić, Miloš Milosavljević, Sanja Dević, Nataša Dejanović, Snežana Petrović, NKC.Status rezerve ima Jefimija Kocić

U Nišu, 20. Juna 2018.
U četvrtak 14.novembra sa početkom u 19 časova, u  Paviljonu niške  tvrđave je otvaranje izložbe Likovne kolonije „Sićevo 2019.“ Izložba sadraži radove 11 učesnika ovogodišnje Likovne kolonije  koja je održana u Sićevu od 1. do 10.septembra.
KONKURS 2020

ZAPISNIK SA SASTANKA
UMETNICKOG SAVETA GSLU
POSLEDNjA DECENIJA SAVE ŠUMANOVIĆA u Oficirskom domu u Nišu, od 30. septembra. Izložba je plod saradnje Galerije slika „Sava Šumanović“ iz Šida i Galerije savremene likovne umetnosti Niš. Autor izložbe Vesna Burojević, direktor Galerije u Šidu, sačinila je izbor od 27 slika Save Šumanovića nastalih u periodu od 1932 do 1942. godine.

Sava Šumanović ( 1896-1942) pripada najužem krugu naših istaknutih  umetnika prve polovine XX veka. Rođen je u Vinkovcima ali je od svoje četvrte godine  živeo u Šidu, rodnom mestu svojih roditelja. Gimnaziju je završio u Zemunu a umetničko obrazovanje započeo u Višoj školi za umjetnost i umjetni obrt u Zagrebu, gde je i realizovao prvu samostalnu izložbu 1918. godine. Usavršavanje je nastavio u Parizu, u ateljeu Andrea Lota (1921). Tada upoznaje mnoge umetnike (Derena,Kislinga...), započinje prijateljstvo za Rastkom Petrovićem, slika u duhu konstruktivizma. Ponovo boravi u Parizu od 1925 do 1929. godine (sa prekidom 1928. zbog priređivanja samostalne izložbe u Beogradu), izlaže na Jesenjem salonu i Salonu nezavisnih, slika u duhu umerenog kolorističkog ekspresionizma i poetskog realizma. Nastaju neka od njegovih poznanih dela: Kupačica, Doručak na travi, Pijani brod, Luksemburši park, Most na Seni. Slika Pijani brod reprodukovana je na naslovnoj strani umetničkog časopisa LaCropouillet. Sa grupom mladih umetnika učestvovao je u odslikavanju kultne kafane La coupole. Zbog iscrpljenosti i bolesti vraća se u Šid 1930. godine. Nakon dve godine počinje intenzivno da slika. Na samostalnoj izložbi u Beogradu septembra 1939. izložio je čak 410 slika.  Po izbijanju Drugog svetskog rata Šumanović prestaje da potpisuje svoje slike već ih samo datira. U ustaškoj raciji NHD, uhapšen je i odveden u Sremsku (tada Hrvatsku) Mitrovicu 28 avgusta 1942. godine. Zajedno sa 120 meštana streljan je 30. avgusta i sahranjen u masovnoj grobnici.
Najveći broj njegovih dela čuva se u Galeriji slika „Sava Šumanović“ u Šudu koja je nastala 1952. godine, zahvaljujući poklonu umetnikove majke Perside koja je 417 dela i porodičnu kuću Šumanovića ustupila gradu.

Poslednja decenija života i rada Save Šimanovića obeležena je izuzetnim stvaralačkim poletom. Od popisanih 793 dela koja čine ukupnu umetničku zaostavštinu Šumanovića, 576 slika pripada Šidskom periodu. Stvarao je po ciklusima a ističu se dominantne teme: pejzaži Šida i okoline i ženski aktovi. Sam je svedočio da je radostan što je kao prvi došao da „svojim slikarskim okom pređe preko nevinih, netaknutih, čistih i raskošnih sremskih njiva, preko ravnih polja i krivudavih puteva“. Opisujući stil i način rada Save Šumanovića, Vesna Burujević u predgovoru kataloga piše: „U prirodi je pravio skice, često u nekoliko različitih tehnika. Slike je radio u ateljeu, po nekoliko istovremeno. Koristio je uglavnom slikarski nož, četkicu tek ponekad, i za konturu. Boje je pravio po sopstvenoj tehnologiji, do koje je došao eksperimentišući sa priručnikom profesora Dernera. Zahvaljujući tome boje na slikama nisu potamnele niti izgubile ništa od svežine uprkos godinama koje su protekle od njihovog nastanka. Boja je dominantni činilac slike tokom cele decenije. Odnos boje i svetla predmet je svih njegovih istraživanja. Izuzetno reljefna faktura karakteristična za prve radove u Šidu, postepeno se gubi da bi postala potpuno glatka i sjajna“. Sa postepenim promenama stila došao je do blistavih slika pejzaža okupanih svetlošću koji deluju vedro i raskošno. „On je naš najveći slikar svetlosti“ - govorio je Milan Kašanin.
Istoriji srpske umetnosti Sava Šumanović je podario obimniju i impozantnu seriju slika ženskih aktova. Najpre ih je u Šidu radio po skicama i crtežima donetim iz Pariz a otkako mu je slovenka Beba postala model slike aktova slile su se u ciklus Šidijanke/ Kupačice. Ciklus čine 54 slike. U početku su to dela sa jedom figurom i pejzažem u pozadini. Vremenom Šumanović je povećavao formate slika, multiciplirao broj figura došavši do složenih kompozicionih rešenja sa pet ili sedam aktova. U ikonografskim detaljima, položaju i rasporedu figura prepoznajemo sličnosti sa delima velikih majstora iz različitih epoha (Botičeli, Ticijan, Engr...) ali ih je Šumanović reintempretirao i likovno obradio na sebi svojstven između ostalog sa jasno vidljivom konturnom linijom tela koja je u funkciji definisanja jake svetlosti. Za ovaj ciklus prof. Lidija Merenik kaže da je „po svojoj idejnoj i likovnoj osobenosti i izuzetnosti, jedan od izuzetnih primera evropske umetnosti realizma između dva svetska rata.“
Tokom poslednje decenije Šumanović je slikao i mrtve prirode (vaze s cvećem ili posude sa voćem sa vezenim stoljnakom u prvom planu ili draperijom u pozadini) i cikluse Dečiji likovi i Dečije glave -  četrdesetak slika svetlog kolorita sa dopojasnim likom deteta na neutralnoj pozadini. Likovni su definisani tipski ali sa zadržanom individualnošću svakog od njih.  

Izložba u Nišu sadržaće izbor slika Save Šumanovića  različitih žanrova, svih pomenutih ciklusa. Prethodno, niška likovna publika imala je priliku da vidi  Šumanovićeva dela još 1972. i 1988. godine.   

Autor izložbe Vesna Burojević će u utorak 1. oktobra u 12 sati, održati vođenje kroz izložbu.

Izložba će trajati do 20. oktobra.    



U Nišu, 25.9.2019.
GSLU Niš                                                   
SAOPŠTENjE ZA MEDIJE

U utorak 5. novembra sa početkom u 19 sati, u Oficirskom domu u Nišu je otvaranje izložbe  4. NIŠKI SALON 12/2. Izložba sadrži radove dvanaestoro umetnika, izabranih od strane dva selektora. Poziv da budu selektori ovogodišnje izložbe, na zadovoljstvo organizatora, prihvatili su: Gordana Dobrić i Sava Stepanov -  istoričari umetnosti i likovni kritičari dugogodišnjeg iskustva i visoke reputacije.

Pažnja selektora i umetnika ovogodišnje izložbe usmerena je na temu KAPITALIZMA kao provokativnog  društveno-političkog sistema koji u svom dugom istorijskom i savremenom trajanju prolazi kroz više razvojnih faza - kapitalizam, neoliberalizam, globalni kapitalizam, novi kapitalizam, državni kaptalizam.. i kako se još sistem imenuje  u različitim delovima sveta, koji se ovoga puta percipira i tumači iz pozicije aktuelnih tranziciskih promena na domaćem terenu. Procesi koji se  dešavaju  sa promenama  državnih struktura vlasti u neposrednom društveno-političkom okruženju imaju određene kritičke recepcije u kulturi i različitim oblastima savremenog umetničkog stvaralaštva: u pozorištu i na filmu, u književnim delima i na vizuelnoj sceni.

Neki od aktuelnih fenomena kapitalizma koje živimo u našoj svakodnevici poput eksploatatorskog karaktera sistema, profita, prava na rad, pljačkaške privatizacije kapitalnih nacionalnih fabrika, odnosa države prema privatnoj svojini, konzumerizmu oličenog u novokomponovanom identitetu, uništavanju prirodnih resursa i eko sistema … samo su neki od narativa o kojima u tekstu „Kapitalistički raelizam i savremena vizuelna scena“ piše Gordana Dobrić, istoričarka umetnosti i dugogodišnja kustoskinja Kulturnog centra Beograda, kroz recepciju radova umetnika koje je pozvala na saradnju na ovogodišnjem Salonu: Jelice Radovanović i Dejana Anđelkovića, Nemanje Lađića, Milice Ružičić, Ivane Ivković, Ljiljane Jarić i Jovanke Mladenović. Kao predstavnici različitih generacija i autorskih poetika umetnici svoj kritički odnos prema stvarnosti iskazuju kroz umetničke prakse koje karakteriše višemedijsko izražavanje koje se kreću od  videa, video-instalacije, slikarstva, fotografske instalacije, skulpture, oprostorenog crteža/kolaža, gvaša.  

Naslovom „U sadejstvu sa vremenom“ ozvaničena je namera selektora Save Stepanova, likovnog kritičara iz Novog Sada, da se u postavci izložbe radova šest umetnika sa savremene srpske scene - Milana Jakšića, Gorana Despotovskog, Radoša Antonijevića, Nemanje Nikolića, Vuka Ćuka i Stevana Kojića, prezentuje njihova zabrinutost  za status i egzistenciju čoveka u uvodnim decenijama XXI stoleća. Svojim izloženim delima umetnici reaguju na stanje sveta i rigidnu upotrebu čoveka pokušavajući da ukažu na poreklo aktuelnih promena i njihovu ideološku, političku i sociološku pozadinu (M. Jakšić); preduzimaju vlastita sagledavanja personalne ugroženosti kao osnovne karakteristike našeg doba (G.  Despotovski); uočavaju i akcentuju tragiku čoveka kao  potrošnog resursa u ambijentu visoko razvijenog liberalnog kapitalizma (R. Antonijević); prepoznaju manifestacije čovekove alijenacije ali i tranzicione sadašnjosti bazirane na citiranju i transponovanju ostvarenja iz istorije (filmske) umetnosti (N.  Nikolić); te preduzimaju predviđanja budućnosti u kojoj će se ljudske sudbine odslikavati i u „životima“ kompjuterskih homoida (V. Ćuk) ili će opstajati zahvaljujući „samoodrživom sistemu apsurda“ (S. Kojić).

Na otvaranju izložbe biće dodeljena nagrada „Niškog salona 12/2“a po odluci posebno imenovanog  tročlanog žirija koga čine istoričari umetnosti: Danije Purešević (urednica Redakcije za kulturu RTS-a), Radmila Kostić (GSLU Niš) i Mara Makarić ( Narodni muzej Niš).

Organizator izložbe je Galerija savremene likovne umetnosti Niš.
Izložba će trajati do 30. novembra.

U Nišu, 30.10.2019.
GSLU Niš
KONKURS NIŠKI CRTEŽ 2019
''GRANICA''
OTVARANJE IZLOŽBE LIKOVNE KOLONIJE „SIĆEVO 2019.“

U četvrtak 14.novembra sa početkom u 19 časova, u  Paviljonu niške  tvrđave je otvaranje izložbe Likovne kolonije „Sićevo 2019.“ Izložba sadraži radove 11 učesnika ovogodišnje Likovne kolonije  koja je održana u Sićevu od 1. do 10.septembra.

Kada govorimo o Likovnoj koloniji Sićevo uvek se prisećeamo naše poznate  slikarke Nadežde Petrović koja je zahvaljujući sopstvenom entuzijazmu i  nesebičnim zalaganju uspela da okupi davne 1905. godine u selu Sićevu svoje slovenačke i hrvatske kolege, sa kojima je studirala u Minhenu: Jakopiča, Grohara, Vesela, Vučetića i Meštrovića formirajući Prvu jugoslovensku umetničku  koloniju.  Izgrađujući potpuno  nove stavove prema prirodi, životu i umetnosti Nadežda  Petrović je donela u Srbiju novu svest o umetniku i umetničkom delu promovišući nove ideje postimpresionizma, secesije, simbolizma  i ekspresionizma.Međutim, početak Balkanskog rata, potom Prvog svetskog rata u kome je Nadežda izgubila svoj život, zatim i Drugog svetskog rata, kao i niz  političkih  događaja učinili su svoje: Ideja o Koloniji jugoslovenskog karaktera je pala u zaborav sve do 1964. godine, kada  se na inicijativu niških umetnika i kulturnih  promotera grada Niša Likovna kolonija Sićevo ponovo formirala, istrajavajući  do danas  kontinuitetu.

Tokom sedamdesetih i osamdestih godina formiran je stručni žiri za Otkupne nagrade  Likovne kolonije Sićevo, potom  otkupi  dela svih učenika Kolonije što je bilo od velike važnosti za kvalitetno popunjavanje fundusa Galerije SLU. Na taj način je Galerija savremene likovne umetnosti došla do dela Mladena Srbinovića, Ivana Tabakovića, Stojana Ćelića, Miće Popovića, Pavla Vasića, Radomira Reljića, Lazara Vujaklije, Zorana Pavlovića... formirajući dragoceno jezgro Fonda galerije savremene likovne umetnosti.
U radu Kolonije do sada je učestvovalo 504 umetnika koji su ostavili  ukupno 919 dela (od ukupno 1648 inventarnih jedinica) za Fundus Galerije SLU.

Ovogodišnji saziv predstavlja odabir Saveta likovne kolonije Sićevo čiji je predsednik Miodrag Daja Anđelković, akad.slikar i magistar grafike iz Niša. Učesnici Likovne Kolonije „Sićevo 2019.“ godine su: Nikola Vukosavljević, Aleksandar Cvetković i  Milica Rakić (Beograd), Mihaela Ivanova (Bugarska), Boris Eremić (Bosna  i Hercegovina), Biljana Keković (Crna Gora), Đusepe Gonela (Nemačka), Pavle Popović (Kraljevo), Milena Tošić (Vranje), Vukašin Stanković i Vladica Ristić (Niš).

Motiv Sićevačke klisure je i ove godine poslužio kao snažan impuls, ili povod za razradu mnoštva ideja i formiranje široke lepeze likovnih ostvarenja, ili kao neka vrsta dijaloga umetnika različitih generacija, likovnih opredeljenja i stilova.

Mnogi učesnici Kolonije su se fokusirali na direktan odnos čoveka i prirodnog okruženja, prošlosti i sadašnjosti ukazujući na neophodnost međusobne komunikacije,  tako da su različiti načini gledanja, kao i različito čitanje vizuelnih  informacija obrazovali nove, sveže umetničke iskaze obogaćujući Fond likovne kolonije Sićevo za ukupno 23 dela.

Izložba će trajati do 5. Decembra 2019.

Organizator izložbe je Galerija savremene likovne umetnosti Niš