G A L E R I J A   S A V R E M E N E   U M E T N O S T I  
K e j  K o l a  s r p s k i h  s e s t a r a  1 / I I
1 8 0 0 0  N i š
S r b i j a
T e l .   + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 :   5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
P R E S S
G A L E R I J A  
S A V R E M E N E 
L I K O V N E
U M E T N O S T I
N I Š
 
 
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA 
O  S  T  A  L I
M  E  D  I  J  I
 
 

Umetnički savet Galerije savremene likovne umetnosti Niš u sastavu: Dušan Otašević (predsednik), Mileta Prodanović, Perica Donkov, Sonja Vukašinović i Milica Todorović je nakon pegledavanja 96 prispelih  zahteva za izlaganje  u narednoj godini, na sednici održanoj 19. juna 2018. godine prihvatio sledeće zahteve:

Za Oficirski dom: Art Distikt (projekat Dizajn u doba Juge), Ivona Fregl (projekat Umetnost osamdesetih i devedesetih godina), Vesna Milunović, Višnja Petrović i Mile Radičević

Za Paviljon: Milica Antonijević i Dušan Novaković, Ljiljana Stojanović, Svetlana Volic, Vladimir Stanković, Dragana Žarevac i Ivana Dragutinović, Stefan Lukić, Nebojša Adamović i Veljko Vučković, Strip scena Srbije.  Status rezerve ima Snežana Rančić.

Za Salon 77: Andeja Petraković, Dejan Trajković, Goran Delić, Jelena Glišić, Milica Rakić, Miloš Milosavljević, Sanja Dević, Nataša Dejanović, Snežana Petrović, NKC.Status rezerve ima Jefimija Kocić

U Nišu, 20. Juna 2018.

ZAPISNIK SA SASTANKA
UMETNICKOG SAVETA GSLU
POSLEDNjA DECENIJA SAVE ŠUMANOVIĆA u Oficirskom domu u Nišu, od 30. septembra. Izložba je plod saradnje Galerije slika „Sava Šumanović“ iz Šida i Galerije savremene likovne umetnosti Niš. Autor izložbe Vesna Burojević, direktor Galerije u Šidu, sačinila je izbor od 27 slika Save Šumanovića nastalih u periodu od 1932 do 1942. godine.

Sava Šumanović ( 1896-1942) pripada najužem krugu naših istaknutih  umetnika prve polovine XX veka. Rođen je u Vinkovcima ali je od svoje četvrte godine  živeo u Šidu, rodnom mestu svojih roditelja. Gimnaziju je završio u Zemunu a umetničko obrazovanje započeo u Višoj školi za umjetnost i umjetni obrt u Zagrebu, gde je i realizovao prvu samostalnu izložbu 1918. godine. Usavršavanje je nastavio u Parizu, u ateljeu Andrea Lota (1921). Tada upoznaje mnoge umetnike (Derena,Kislinga...), započinje prijateljstvo za Rastkom Petrovićem, slika u duhu konstruktivizma. Ponovo boravi u Parizu od 1925 do 1929. godine (sa prekidom 1928. zbog priređivanja samostalne izložbe u Beogradu), izlaže na Jesenjem salonu i Salonu nezavisnih, slika u duhu umerenog kolorističkog ekspresionizma i poetskog realizma. Nastaju neka od njegovih poznanih dela: Kupačica, Doručak na travi, Pijani brod, Luksemburši park, Most na Seni. Slika Pijani brod reprodukovana je na naslovnoj strani umetničkog časopisa LaCropouillet. Sa grupom mladih umetnika učestvovao je u odslikavanju kultne kafane La coupole. Zbog iscrpljenosti i bolesti vraća se u Šid 1930. godine. Nakon dve godine počinje intenzivno da slika. Na samostalnoj izložbi u Beogradu septembra 1939. izložio je čak 410 slika.  Po izbijanju Drugog svetskog rata Šumanović prestaje da potpisuje svoje slike već ih samo datira. U ustaškoj raciji NHD, uhapšen je i odveden u Sremsku (tada Hrvatsku) Mitrovicu 28 avgusta 1942. godine. Zajedno sa 120 meštana streljan je 30. avgusta i sahranjen u masovnoj grobnici.
Najveći broj njegovih dela čuva se u Galeriji slika „Sava Šumanović“ u Šudu koja je nastala 1952. godine, zahvaljujući poklonu umetnikove majke Perside koja je 417 dela i porodičnu kuću Šumanovića ustupila gradu.

Poslednja decenija života i rada Save Šimanovića obeležena je izuzetnim stvaralačkim poletom. Od popisanih 793 dela koja čine ukupnu umetničku zaostavštinu Šumanovića, 576 slika pripada Šidskom periodu. Stvarao je po ciklusima a ističu se dominantne teme: pejzaži Šida i okoline i ženski aktovi. Sam je svedočio da je radostan što je kao prvi došao da „svojim slikarskim okom pređe preko nevinih, netaknutih, čistih i raskošnih sremskih njiva, preko ravnih polja i krivudavih puteva“. Opisujući stil i način rada Save Šumanovića, Vesna Burujević u predgovoru kataloga piše: „U prirodi je pravio skice, često u nekoliko različitih tehnika. Slike je radio u ateljeu, po nekoliko istovremeno. Koristio je uglavnom slikarski nož, četkicu tek ponekad, i za konturu. Boje je pravio po sopstvenoj tehnologiji, do koje je došao eksperimentišući sa priručnikom profesora Dernera. Zahvaljujući tome boje na slikama nisu potamnele niti izgubile ništa od svežine uprkos godinama koje su protekle od njihovog nastanka. Boja je dominantni činilac slike tokom cele decenije. Odnos boje i svetla predmet je svih njegovih istraživanja. Izuzetno reljefna faktura karakteristična za prve radove u Šidu, postepeno se gubi da bi postala potpuno glatka i sjajna“. Sa postepenim promenama stila došao je do blistavih slika pejzaža okupanih svetlošću koji deluju vedro i raskošno. „On je naš najveći slikar svetlosti“ - govorio je Milan Kašanin.
Istoriji srpske umetnosti Sava Šumanović je podario obimniju i impozantnu seriju slika ženskih aktova. Najpre ih je u Šidu radio po skicama i crtežima donetim iz Pariz a otkako mu je slovenka Beba postala model slike aktova slile su se u ciklus Šidijanke/ Kupačice. Ciklus čine 54 slike. U početku su to dela sa jedom figurom i pejzažem u pozadini. Vremenom Šumanović je povećavao formate slika, multiciplirao broj figura došavši do složenih kompozicionih rešenja sa pet ili sedam aktova. U ikonografskim detaljima, položaju i rasporedu figura prepoznajemo sličnosti sa delima velikih majstora iz različitih epoha (Botičeli, Ticijan, Engr...) ali ih je Šumanović reintempretirao i likovno obradio na sebi svojstven između ostalog sa jasno vidljivom konturnom linijom tela koja je u funkciji definisanja jake svetlosti. Za ovaj ciklus prof. Lidija Merenik kaže da je „po svojoj idejnoj i likovnoj osobenosti i izuzetnosti, jedan od izuzetnih primera evropske umetnosti realizma između dva svetska rata.“
Tokom poslednje decenije Šumanović je slikao i mrtve prirode (vaze s cvećem ili posude sa voćem sa vezenim stoljnakom u prvom planu ili draperijom u pozadini) i cikluse Dečiji likovi i Dečije glave -  četrdesetak slika svetlog kolorita sa dopojasnim likom deteta na neutralnoj pozadini. Likovni su definisani tipski ali sa zadržanom individualnošću svakog od njih.  

Izložba u Nišu sadržaće izbor slika Save Šumanovića  različitih žanrova, svih pomenutih ciklusa. Prethodno, niška likovna publika imala je priliku da vidi  Šumanovićeva dela još 1972. i 1988. godine.   

Autor izložbe Vesna Burojević će u utorak 1. oktobra u 12 sati, održati vođenje kroz izložbu.

Izložba će trajati do 20. oktobra.    



U Nišu, 25.9.2019.
GSLU Niš                                                   
Z A P I S N I K        -        SELEKCIONOG ŽIRIJA ZA IZLOŽBU „NIŠKI CRTEŽ 2019“
U utorak 17. decembra u 19 časova u galeriji u Oficirskom domu svečano je otvorena izložba Niški crtež: Granica. Na svečanosti su dodeljene prigodne nagrade najvernijoj publici u protekloj godini.

***


Niški crtež je tradicionalna izložba Galerije SLU, koja je kao podrška vidljivosti i produkciji dela u ovoj disciplini ustanovljena 1991, a koja se kao godišnja tematska izložba crteža održava od 2000. godine. Ovu dvadeset i četvrtu izložbu pod nazivom „Granica“ čine crteži pedeset sedmoro autora. Žiri u sastavu Nataša Drča i Milica Todorović, istoričari umetnosti i Sonja Vukašinović, slikar detaljno je sagledao prispele radove devedeset troje umetnika.

Granica

Sa jedne strane odgovori koji pojam granice neposredno poistovećuju sa linijom (Dejan Trivunac, Goran Mitić, Dušan Đokić...) ili smeštaju u domen formalnog (Sanja Đorđević, Vladica Ristić...) ili problema preispitivanja svrsishodnosti (Milan Jakšić) ili samih granica medija (Tomislav Todorović, Elizabeta Matorkić Bisenić, Vukašin Milović, Miodrag Anđelković, Tijana Savković...),  zatim onih koji temu promatraju sa aspekta simboličke univerzalnosti koju nose podele u prirodi (Nikola Vukosavljević, Tomislav Todorović, Jelena Šalenić Terzić, Anica Radošević, Jovana Đorđević, Milan Vidojković, Nataša Stanojević) i onih koji prevazilaze granicu opipljivog, prepuštajući joj se ili slaveći imaginaciju (Viktorija Zdravković, Srećko Zdravković, Tijana Savković, Lazar Šošević), do onih koji koji temu smeštaju na fon ličnog (Anđela Mujčić, Tamara Miladinović, Slavica Erdeljanović Curk, Jovana Milosavljević, Elizabeta Matorkić Bisenić...) i najobimnijeg skupa odgovora kroz aspekte ljudskih i društvenih sloboda, zajedno su i legitimisali nameru organizatora izložbe pri profilisanju ovog „umetničkog zadatka“.

Različita viđenja i izvodi iz tranzicione stvakodnevice i problemi globalnog društva i lokalne manifestacije dragocen su doprinos kritičkom sagledavanju stvarnosi, kao osnovi za razvoj građanske budnosti. Opservacije sa istorijski šireg plana mogu predstavljati viđenje beskrajnih, sa distance možda i besmislenih kretnji (Vukašin Milović) ili pak markiranje obrazaca konflikata i podvojenosti (Slobodan Radojković), mogu ukazivati na opasnosti dogmatizacije (Ljubiša Brković, Bratislav Bašić, Tara Rodić) i manipulacije (Nemanja Milenković). Sa druge strane, zapažanja o agregatima represije i anesteziranosti (Stevan Kitić) mogu predstavljati kušanje granica javnog i dostojanstva pojedinca (Sofija Popović), odnosno ukazivati na atmosferu opšte kontrole (Nikola Marković) i pomirenosti sa paralelnim pravilima (Milan Stašević). Našu društvenu zbilju prati i svetski fenomen izrazite međusobne otuđenosti ljudi u tzv. „vremenu globalnog umrežavanja“ (Ljiljana Šunjevarić Ajbajter, Radovan Stanojević). Žal nad svetom (Milija Čpajak) smenjuje poriv za borbu i spasenje (Marko Vukša, Bojan Živić, Jadranka Vukojčić, Stefana Jovanović), bunt (Milan Krstić).

I pri letimičnom pogledu na repertoar umetničkih razmišljanja na temu granice, svesni smo njene intrigantnosti u semantičkoj razgranatosti koju je ponudila. Ali osim toga, ono što zaista raduje su i sami umetnički iskazi, i oni svojom leksičkom divergencijom daju veru u vitalnost manifestacije i samog medija. Na kraju, samo u drugom i drugačijem može ležati dobar odgovor obesmišljenim ili uvredljivim prizorima svakodnevlja, senzacijama trena i zaborava.

Milan Ristić
IZLOŽBENI PROGRAM U 2020. GODINI