G A L E R I J A  
S A V R E M E N E 
L I K O V N E
U M E T N O S T I
N I Š
2019
S A L O N   7 7


Nataša Dejanović Dimitrijević je rođena 1979. u Vranju.  Diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2004. godine  na slikarskom odseku.

Magistrirala na istom fakultetu 2008. Doktorirala na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu 2017. godine u klasi profesora Vladimira Veličkovića.

Izlagala samostalno 8 puta. Učesnik je 10 međunarodnih likovnih kolonija i preko 80 kolektivnih izložbi.  Dobitnik je nekoliko nagrada iz oblasti slikarstva i mozaika.

Radi kao profesor na Visokoj školi za vaspitače u Bujanovcu.
Član je ULUS-a, ULUPUDS-a i AIMC-a.




Najnoviji ciklus slika Nataše Dejanović Dimitrijević je njen likovno-vizuelni odgovor na teme društvene stvarnosti oličene u pitanjima komunikacije i otuđenja među ljudima u aktuelnom svetu novih ili najprednih tehnologija. Ovakav tematski diskurs umetnica obrazlaže i razrađuje na metaforičan način, koristeći zid kao osnovni motiv.

Makar i letimično „pretraživanje“ istorije civilizacije jasno nas upućuje na zaključak da je slikovni ili pisani zapis na zidu,  hiljadama godina bio sredstvo komunikacije. Primere „ostavljanja poruka“ različitih sadržina i namene, upućenih pojedincu, grupi, različitim božanstvima ili svevišnjem, nalazimo svuda -  od praistorijskih pećina preko antičkih palata i srednjovekovnih manastira do renesansnih i baroknih katedrala. Moderno doba kroz tkz. uličnu umetnost i grafite koristi zid za ispisivanje poruka lične prirode ali i za izražavanje bunta, otpora, političkog ili socijalnog stava. Sam kraj  XX veka je sa pojavom interneta, Makluanovu teoriju o svetu kao globalnom selu, pretvorio u stvarnost. Brojne društvene mreže i čet servisi učinili su da svako od nas putem „svog zida“ može da komunicira sa svakim, u bilo kom kraju sveta. Ali kako sama umetnica kaže „Internet je danas prozor u svet ali je takođe i zid među ljudima“. Nova tehnička sredstva su na neki način zadovoljila „glad“ za komunikacijom, ali nažalost reč je o virtuelnom prostoru i virtuelnoj komunikaciji koja samo pospešuje pitanje otuđenja pojedinca kao individue u realnom prostoru i vremenu.

Okrenuta prošlosti i sadašnjosti, Nataša Dejanović Dimitrijević sa jasnom svešću o civilizacijskom kontinuitetu potrebe za komunikacijom, razvija ciklus  „Zidni zapisi“ kojim je i doktorirala na Fakultetu savremene umetnosti u Beogradu.  U likovno formalnom pogledu ovaj ciklus se zasniva na istraživanju primarnih mogućnosti slikane materije čime umetnica ulazi u područje svojevrsnog enformel slikartva. Složenim tehnološki postupkom,  uz primenu prirodnih (zemlja, slama, pesak) i veštačkih materijala (cement, stirodur, akrilne i uljane boje...) sa enformelističkim pristupom u kome se prepoznaje silovit gest i smišljeno nagomilavanje materijala, umetnica stvara slike višeslojne i grube teksture u koju  urezuje po neki slovni znak ili slobodno izvedenu liniju. Površina slike svedena je na gotovo reljefnu konfiguraciju same slikane materije. U načinu na koji umetnica „gradi“ tako složenu teksturu prepoznajemo aluziju na iskustva narodnog graditeljstva. Zid je na slikama ovog ciklusa svedok protoka vremena, patine trajanja, sopstvene „bolesti“ odnosno urušavanja ali i nosilac  diskretnih pisanih poruka. Iako analitički posmatrano slike  Nataše Dejanović Dimitrijević počivaju na primeni leksike  apstraktne umetnosti generalni utisak koji imamo posmatrajući ih je da su one zapravo likovno razrađena faktografija iz neposrednog okruženja. Svet njene slike je duboko iskren i ličan a opet blizak svačijem iskustvu, pogotovu u sadašnjim uslovima kada smo svedoci nemog propadanja brojnih napuštenih kuća u gradskim i posebno seoskim sredinama, na čijim zidovima pojedinci ispisuju svoje zapise.

Kroz metaforu o zidu, na likovno ubedljiv i rafiniran način,Nataša Dejanović Dimitrijević stvara slike koje imaju konotaciju vanvremenske dokumentarnosti i svojevrstan su most između  sveta u kome živimo i onog u kojem se živelo. U kontekstu njenih slika isčitavamo svest o potrebi preispitivanja postojećeg stanja i obnovi  humanističkih načela.

Milica Todorović
Istoričar umetnosti
Izložba Zidni zapisi - Nataše Dejanović Dimitrijević

Salon 77, 11 - 26. april 2019.
Svim danima sem ponedeljka od 12 do 17 časova.
28. mart - 10. april 2019.
Dejan Trajković - D E X, rođen 1966. godine u Prištini.
Fakultet umetnosti, na odseku za slikarstvo završio u klasi profesora Himlije Ćatovića 1993. godine u Prištini.

Član je ULUS-a od 1999. godine.

Samostalo izlagao u Prištini, Požarevcu, Dragašu, Prizrenu, Kosovskoj Kamenici, Gračanici, Kragujevcu, Raški, Novom Pazaru, Pančevu, Rakovici, Futogu, Inđiji, Nišu, Beogradu  (Galerija Progres Galerija 73, Galerija Jugoeksporta, Galerija stepenište - Šumatovačka, Galerija „Blok 45“, Galerija „Polet“), Aleksinacu i sedam puta u Vranju.

Učesnik je preko 60 kolektivnih izložbi i međunarodnih kolonija.
Kad gledam Deksove slike i treba da nešto kažem o njima, dođe mi da se odmah požalim da ne znam da li je uopšte moguće prevesti na drugi jezik ono što je samo na svom jeziku savršeno.  Unapred žalim što meni ipak neće poći za rukom ono što je, verujem, autor uradio: on je svoje divljenje Tvorcu iskazao, prepričao svojevrsnom alegorijom i u tome tako srećno uspeo!  Utisak koji stičem kad su dela Dejana Trajkovića u pitanju je da njegovu umetnost slobodno smem da pripišem  njegovom religioznom biću. Kako umetnost, ona prava, ništa ne izmišlja već upravo stalno otkriva, ova važna otkrivenja o stvaranju, smireno raskošna, tiho ushićena, zadovoljna tvorevinom, slave život i za sve njegove forme i za svaku njegovu projavu, pokret ili osećanje nalaze potez i boju. Boja u njegovim rukama ne služi da nešto podražava već da nepogrešivo uhvati i zadrži emociju, a forma, sasvim svejedno koja, da i predmet personifikuje: Tako drvored može da tuguje, kišobran da plače, voz da se raduje, da se zbuni...sve može da - sve, jer sve je - jedno, svaka je stvar i biće iz nečega Jednog nastalo i u njemu se kreće, uobličava, postoji.

Na Deksovim slikama prvi plan nikad nije prvi. On sam je u ravni posmatrača, kao okno prozora ili neka naša ključaonica kroz koju vidimo koliko nam je dopušteno jer je nemoguće odjednom videti sve, iako ono što nam stvaralac dopušta da vidimo, u svojoj zgusnutosti sadržaja nagoveštava i sve ostalo. On iz bogatih hromatskih nanosa, koji se, kao da je reč o nekoj pra-materiji u kojoj je svaka moguća boja sadržana, ređaju jedan preko drugog, prepliću i prožimaju, tim prvim planom vadi forme, da u  jednom bez-vremenu, sasvim pitomo ali tako intenzivno kažu o sebi. Modla kojom umetnik izvlači oblike jeste deo ličnog iskustva, ali emocija, ona i najpre ona je stvarno uvek tema.

Deksova dela se rađaju na imaginarno-emotivnom planu, verovatno zato što  racionalni  uvek gubi kada nam je nešto stvarno važno u pitanju... racio, naravno,  učestvuje dok autor gradi kompoziciju i znalački postavlja elemente određenog intenziteta i sadržaja ali opet, ne čini se da mu ni on sam daje prednost kad udahne život slici da bi je pustio da u tom blistavom trenutku odgovara sama za sebe.

Ciklus, odnosno izložba o kojoj je sada reč je tematski određena, najviše nazivom.  Lokomotiva, pejzaž, lokomotiva... Prizor koji vidimo čekajući voz ili koji vidimo iz voza? Nešto što vuče kompoziciju ili nešto što je drži. Spolja ili unutra? Kreće li se voz ili drveće u sveopštem kretanju materije i energije, ima li objašnjenja za crvenu, zelenu, ljubičastu, za radost i bol, za Boga i večnost?

Svi se ukrcavamo na put gde naš svesni život doživljava brodolom  -
Dušan Matić



Zorana Zizi Petrušijević
G A L E R I J A   S A V R E M E N E   U M E T N O S T I  
K e j  K o l a  s r p s k i h  s e s t a r a  1 / I I
1 8 0 0 0  N i š
S r b i j a
T e l .   + 3 8 1 1 8 5 1 3 7 0 1 :   5 1 2 6 4 0
F a x . + 3 8 1 1 8 5 1 2 6 4 2
ww.gslunis.org
J A V N I  K O N K U R S

ZA IZLAGANjE TOKOM 2020. GODINE
U IZLOŽBENIM PROSTORIMA
KLUPKO- prostorni crtež / instalacija
ANDREJE PETRAKOVIĆ
u Salonu 77 , 15. maja 2019. u 19 sati


Izložba Andreje Petraković nosi naziv KLUPKO i predstavlja prostorni crtež - instalaciju. Izgled rada diktira sam prostor u kome se izložba postavlja i potpuno je jedinstven i neponovljiv. Umetnica dolazi sa namotanim klupkom elastičnog materijala i odmotava ga pokušavajući da sa njim iscrtava unutar izložbenog prostora.

Andreja Petraković je rođena 1973. godine u Somboru. Diplomirala i magistrirala na Fakultetu umetnosti u Novom Sadu, najpre na vajarstvu u klasi prof.Borislava N. Prodanovića a kasnije na digitalnoj slici kod prof. Dragana Rakića.

Zajedno sa prof. Rakićem i Dragišom Mirkovićem uključila se u rad radionice Vacuum Pack. Ova radionica se kroz multidisciplinarni pristup bavila istraživanjem društvenih, kulturnih, političkih okolnosti, oblikujući svoje stavove kroz projekte iz oblasti savremene vizuelne kulture i komunikacije.Nasuprot pomenutim temama kojima se bavio Vacuum Pack Andreja ih potpuno zanemaruje , njena osnovna preokupacija je likovnost nastala pod uticajem prostora, njegovih dimenzija, oblika, mogućnosti koje pruža.Želja za stvaranjem i preoblikovanjem postojećeg, pojačava umetničke porive, gradeći mrežu kroz koji se prolazi, povezuje i stvara interaktivni objekat. .. Noseći element umetničke instalacije je prostorni crtež koji je implementiran u postupku anamorfoze. Na ovaj način se suptilno naglašava odsutna prisutnost objekta u kome se plete klupko.

Rad ovakvog tipa prvi put je izveden 1998. godine u centru za vizuelnu kulturu „Zlatno oko „ u Novom Sadu, Galeriji Doma Omladine u Beogradu, 2014. i u Modernoj Galeriji „Likovni susreti“ u Subotici.

Veliko iskustvo stečeno u radu Otvorenog kruga i Vacuum Pack sada je u njenom individualnom radu izoštrenije, potpunije i jednostavnije izvedeno sa istaknutim likovnim sažetkom.

Za GSLU Niš Sonja Vukašinović
SLIKARSTVO
G R A F I K A
SKULPTURA 
O  S  T  A  L I
M  E  D  I  J  I
27 jun -14.jul
IZLOŽBA „UKRŠTANjE “ Jelena Marta Glišić i Nenad Glišić

Na izložbi „Ukrštanje“ Jelena Marta Glišić i Nenad Glišić predstavljaju izbor video radova , video instalacija, fotografija i foto instalacija .Sadržaj njihovih radova često je samoreferentan , ali istovremeno veoma univerzalan, ostavljajući široko polje za emotivnu i asocijativnu identifikaciju. Intimne priče o zatvorenosti usled životnih okolnosti i sudbine ili usled samocenzure , snage emocija, odanosti, datih zaveta ,sopstvenih ambicija, navika o potrebi da popravimo stvari , da ne odustanemo, da pobedimo , o potrebi za nalaženjem sklada u zajednici, a istovremeno o potrebi za očuvanjem autonomije i individualnosti, zapravo su slika savremenog društva.

Nenad Glišić
rođen je 1971. godine u Beogradu, gde živi i radi.
1990. Fakultet likovnih umetnosti  završio je u Beogradu, gde je i diplomirao u klasi profesora Stevana Kneževića, a zatim Živojina Turinskog. 1997. završio je postdiplomske studije,  Umetnička akademija u Dizeldorfu, Nemačka (Kunstakademie Duesseldorf Deutschland), u klasi profesora Janisa Kunelisa, od koga je dobio i zvanje majstora - „Meisterschüler Jannis Kounellis“. Od 1990. redovno učestvuje na brojnim umetničkim manifestacijama u zemlji i svetu. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS).

Zajedno sa Jelenom Martom Glišić osnivač je umetničkog udruženja „Beogradske galerije“ u okviru koga je realizovao brojne projekte u oblasti vizuelnih umetnosti i kulture. U okviru asocijacije bavi se video produkcijom (konsalting, snimanje, montaža, obrada zvuka i slike, fotografija

Jelena Marta Glišić
Rođena 1980.godine  u Beogradu.
2005. godine  je završila  osnovne petogodišnje studije na Fakultetu likovnih umetnosti u  Beogradu, Odsek slikarstvo - klasa prof. Dragana Jovanovića.
Godine 2007.završila  magistarske dvogodišnje studije na temu : Menadžment u kulturi i kulturna politika na Balkanu, Univerzitet umetnosti u Beogdradu, UNESKO katedra
2007. - diploma osnovnih studija


Management et Politiques Culturelles dans le Balkans, Université de Grenoble 2, France (ostvarena u partnerstvu sa Univerzitetom umetnosti u Beogradu)
Od oktobra 2017. - doktorske studije
Fakultet likovnih umetnosti Beograd, Odsek za nove medije
Od 2000. godine redovno izlaže u Srbiji i u inostranstvu. Bavi se umetnošću i naučno-umetničkim istraživanjem u oblasti likovnih umetnosti, menadžmenta u kulturi i kulturne politike.